Dugo iščekivani, spektakularan koncert Bijelog dugmeta, povodom 50 godina od osnivanja benda koji je ispisao stranice istorije rokenrola na ovim prostorima, obeležio je drugo veče Arsenal festa 2024 u Kragujevcu. Više od dva sata prostorom Kneževog arsenala orili su se hitovi iz svih faza karijere Dugmića. Goran Bregović, Mladen Vojičić Tifa, Alen Islamović, Zoran Redžić, Dragan Điđi Jankelić i Ogi Radivojević, koji se priključio grupi na klavijaturama, priredili su u srcu Šumadije koncert za pamćenje.
Nastupi na njihovoj slavljeničkoj turneji su koncipirani tako da na binu, od pevača, prvo izađe Mladen Vojičić Tifa. Počelo je uz vrišteću „Padaju zvijezde“ i krcat Arsenal sa visoko podignutim rukama. I ostatak njegovog dela koncerta, razumljivo, činile su pesme sa jedinog albuma koji je on otpevao sa Dugmićima. Nizale su se „Meni se ne spava“, „Aiaio (radi radio“), „Lažeš“, „Za Esmu“, Jer kad ostariš“… Iz faze grupe sa Željkom Bebekom za mirofonom Tifa je otpevao „Ha, ha, ha“, „Ako možeš zaboravi“, „Ipak poželim neko pismo“, Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac“ i za mnoge iznenađenje, „Zašto me ne podnosi tvoj tata“, da bi euforično finale tog dela koncerta donele lipe koje cvatu. Publika, treba li to uopšte naglašavati, pošteno je „odrala grla“ uz repertoar koji se urezao duboko već 40 ili 50 godina.
„Štafetu“ je zatim preuzeo Alen Islamović, popevši se na pozornicu sa štakama jer mu je, dok je igrao tenis, pukla tetiva i tri dana pre koncerta je operisan. To ga, međutim, nije sprečilo da, sedeći, otpeva za čistu desetku. Fokus je, očekivano, bio, počev od himnično otpevane „Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo“, na poslednja dva albuma grupe. Uz vijorenje zastave Jugoslavije u publici, uglas se pevalo „Zar ne vidiš da pravim budalu od sebe“, „Evo, zakleću se“, „Šta ima novo“, „Nakon svih ovih godina“, „Napile se ulice“… Alenu su „pripale“, iz prve faze grupe, „Na zadnjem sjedištu moga auta“, „Ne spavaj, mala moja, muzika dok svira“ i „Doživjeti stotu“. Ubedljivo finale udružilo je njih dvojicu, te su zajednički otpevali „Hajdemo u planine“, „Đurđevdan“, „Ima neka tajna veza“ i „Ružica si bila“. Bijelo dugme je, uz prilagođen tonaliteti tempo pesama, zvučalo bolje nego na koncertima 2005. godine.
„Ima noći koje se pamte i onih koje se zaboravljaju. Nadam se da ćete ovu noć pamtiti“, rekao je vidno zadovoljni Goran Bregović po završetku nastupa.
Veče na glavnoj pozornici su otvorili Nouvelle Vague. Francuski bend čija je osnova obrađivanje novotalasnih i post-pank klasika u bosanova/pop-rok maniru, uvek je nailazio na odličan prijem u Srbiji, te ih je i Kragujevac sinoć oberučke prihvatio. Kako i ne bi, kad su u njihovo prepoznatljivo ruho odenute vanvremenske pesme kao što su “Love Will Tear Us Apart” (Joy Division), People Are People (“Depeche Mode”), “Only You” (Yazoo), “Girls On Film” (Duran Duran)…
Veliki stilski zaokret posle Bijelog dugmeta i, shodno tome, potpuno drugačiju, znatno mlađu, ali I dalje mnogobrojnupubliku privukao je, iza ponoći, Slobodan Veljković Coby, reper i popularni producent, uz dominantan zvuk trubača. Pred binom su se sjatili njegovi obožavaoci koji su horski, bez izuzetka pevali sve tekstove: “Odakle sam ja”, “Zlatno dete”, “Džek I Džoni”… Duboko u noć program na Main Stageu je zaključio američki reper Lil Pump.