Mnoge zemlje članice Evropske unije (EU) traže uvođenje mera protiv Srbije ukoliko se dokaže povezanost ove države sa napadima u Banjskoj.
U utorak (26. septembar) uveče je održan sastanak Komiteta za politiku i bezbednost koji čine ambasadori država članica EU gde se raspravljalo o novonastaloj situaciji na Kosoovu, u svetlu napada 24. septembra kada je grupa naoružianih i maskiranih lica, u selu Banjska ne severu Kosova otvorilo vatru na kosovsku policiju kada je ubijen jedan policajac.
Prema diplomatskim izvorima Radija Slobodna Evropa (RSE), na ovom sastanku su mnoge zemlje iznele stav da se trebaju preduzeti mere protiv Srbije ukoliko se dokaže njena povezanost sa napadima ili uloga u slanju oružja na teritoriju Kosova koje jepronađeno tokom policijske akcije.
“Ono što se desilo u nedelju na severu Kosova, količina oružja koja je pronađena i informacije koje nam stalno stižu sa lica mesta menjaju igru”, rekao je izvor iz EU.
Sastanku je prisistvao i specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak kao i predstavnici evropske misije za vladavinu prava na Kosovu, EULEX.
Zemlje članice su, na ovom sastanku, osudile napad na kosovsku policiju i zatražile da se nastavi istraga o tome šta se tačno desilo u Banjskoj i da se otkriju sve činjenice.
Izvori RSE, upoućeni u ovaj sastanak su spomenuli da su ambasadori nekih država članica zahtevali su da EU ima “balans” u pristupu Kosovu i Srbiji.
Evropska unija je sredinom juna uvela kaznene mere Kosovu zbog nepoštovanja briselskih zahteva koji se odnose na konkretne korake koji bi vodili ka deeskalaciji na severu. Do eskalacije je krajem maja došlo nakon što su gradonačelnici četiri opštine na severu ušli u opštinske objekte, što je izazvalo protest većinskog loklanog spskog stanovništva koji su bojkotovali ove izbore. Pretoesti su 29. maja prerasli u nasilje kada je došlo do ranjavanja više desetina NATO vojnika koji deluju na Kosovu.
Zahtev o uravnoteženom pristupu je bio pristuan na raznim sastancima na niovu EU i pre napada u Banjskoj. Naime, neki diplomatski izvori RSE su i ranije upozravali da je “više od polovine” država članica zahtevalo od EU posredika da se ne može samo Kosovo smatrati odgovornim za eskalaciju situacije na severu, iako ista grupa, kako nam je rečeno, ni u kom slučaju ne opradava ponašanje Kosova u tezijama koje su narasle od maja ove godine.
Inače, izvori su potvrdili da je tokom diskusije na sastanku izražena puna podrška izaslaniku za dijalog Lajčaku sa zahtevom da se nastavi proces dijaloga i implementacije dogovora.
U Briselu je 14. septembra održana još jedan neuspešna runda dijaloga između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Albina (Aljbin) Kurtija. Na kraju sastanka Kurti je optužio evropskog posrednika Lajčaka da je “stao na stranu Srbije”. Iste optužbe je izneo nekoliko dana kasnije, na konferenciji za štampu u Prištini.
Miroslav Lajčak namerava da u narednim danima poseti Prištinu, mada se i dalje radi na modalitetima ove posete.
Kako se saznaje, on neće sam posetiti Prištinu već će sa sobom, najverovatnije imati i delegaciju predstavnika iz ključnih EU država koje su uključene u proces normalizacije odnosa Kosova i Srbije.
U ponedeljak je Lajčak održao sastanak sa glavnim savetnicima lidera Nemačke, Francuske i Italije a na sastanku je učestvovao i američki izaslanik za Zapadni Balkan, Gabriel Ecobar (Eskobar).
Izvor: Link
