U naredne tri godine država će potrošiti oko milijardu evra na radove za izgradnju izložbenog prostora za EXPO 2027, gradnju Nacionalnog stadiona i prateće infrastrukture, ali mimo važećeg Zakona o javnim nabavkama. Naime, u skupštinsku proceduru ušao je leks specijalis za te projekte, koji će se po svemu sudeći realizovati po receptu isprobanom za Beograd na vodi. A to znači da postoji opasnost da će ogromne sume našeg novca biti trošene bez kontrole, a da će milionski vredni poslovi biti skrojeni za unapred određene firme.
Projekat EXPO 2027. je leks specijalisom praktično proglašen za projekat od nacionalnog značaja. Naime, u tom dokumentu navodi se da on predstavlja “opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Republike Srbije”.
Samim tim, svi postupci koji se sprovode za ovaj projekat smatraju se hitnim Sudeći po tekstu zakona, to bi trebalo da znači da za njegovu realizaciju koja će trajati tri godine neće biti raspisivanja tendera, a svi državni i lokalni organi, privredna društva i institucije u obavezi su da u te svrhe “bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti”.
Takođe, u ovom dokumentu naglašava se javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti, koja bi takođe po hitnom postupku mogla da bude rešavana.
Ovaj zakon koji je u proceduri ne odnosi se samo na EXPO 2027, već i na izgradnju Nacionalnog stadiona, prateću infrastrukturu, kao i na stambene objekte za smeštaj učesnika i posetilaca.
U zakonu piše da će za sprovođenje projekta biti osnovana nova državna preduzeća, koja bi trebalo da koordinišu sve aktivnosti oko ovog projekta, da će novoizgrađeni paviljoni po završetku međunarodne izložbe biti predati na upravljanje Beogradskom sajmu, a stambeni objekti će moći da se prodaju trećim licima.
Ogroman prostor za korupciju
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, navodi za “Novu” da je uvek pogrešno donositi posebna pravila za jedan projekat i upozorava na opasnosti od isključenja primene Zakona o javnim nabavkama.
– Sve i kada bi interna pravila o nabavkama tih novih državnih preduzeća bila najbolja moguća, ne bi postojala mogućnost da se sprovođenje postupka ospori pred nekim državnim organom. A nema nikakvog razloga da pretpostavimo da će i ta pravila biti dobra. Zakon ostavlja naručiocu potpunu slobodu da ih skroji kako želi, što stvara realnu opasnost da će biti skrojena za unapred odabrane firme – kaže Nenadić.
Po istom receptu, donošenjem leks specijalisa, realizuje se projekat Beograd na vodi, Moravski koridor i neralizovani Južni tok, upozorila je Transparentnost Srbija. Reč je o projektima čija vrednost prelazi stotine miliona evra, a koji su podrazumevali ugovaranje poslova bez tendera. Za neke od njih donet je Zakon o linijskoj infrastrukturi, koji je nedavno, na insistiranje EU, ukinut, jer otvara ogroman prostor za korupciju.
– Predlog nipodaštava građane Srbije kojima nije data mogućnost da u javnoj raspravi ukažu na nedostatke, ali i EU, na čiji zahtev je pre samo nekoliko meseci ukinut veoma sličan zakon o linijskoj infrastrukturi – upozorava Nenadić.
U pratećem obrazloženju zakona navodi se da će upravljač i vršilac stručnog nadzora na tom projektu biti Građevinska direkcija Srbija, koja će rukovoditi izgradnjom objekata, kao i pojedinačnim firmama koje će biti zadužene za izgradnju stambenih objekata.
Inače, predlogom budžeta za 2024. predviđeno je da za EXPO u naredne tri godina bude izdvojeno po 22,6 milijardi dinara ili ukupno 67,8 milijardi. Kada se tome doda cifra od oko 39 milijardi dinara, koliko će u naredne tri godine biti potrošeno za Nacionalni stadion, dolazi se do cifre od oko 912 miliona evra. A to su samo predviđeni troškovi.
Izvor: Link