Da li ste nekada čuli da vaš poznanik, prijatelj ili rođak boluje od vrtoglavice? Možda će vas iznenaditi činjenica da vrtoglavica zapravo nije bolest, nego simptom koji može ukazivati na stotine različitih ozbiljnih i manje ozbiljnih oboljenja. Dakle, vrtoglavica ne može biti konačna dijagnoza nego predstavlja koristan putokaz i početak puta ka uspešnoj dijagnostici. Zapravo se radi o subjektivnom osećaju kojim pacijenti opisuju više različitih simptoma, poput privida kretanja, nistagmusa (titranje očiju), gubljenja ravnoteže i prisustva mučnine ili povraćanja.
Pojava vrtoglavice ili vertiga često izaziva strah kod pacijenata, jer imaju osećaj da gube kontrolu nad svojim telom. Ipak, u pitanju je simptom koji je lako ignorisati, posebno ako se ne javlja često. Na ovaj način se, nažalost, prolongira uspostavljanje dijagnoze ozbiljnog oboljenja na koje vrtoglavica može upućivati.
Uzroci nastanka vrtoglavice
Budući da je vertigo samo simptom određenog oboljenja, otkrivanje uzroka nastanka vrtoglavice je važan korak. Ako je vrtoglavica udružena s neurološkim simptomima (glavobolja, pojava duple slike, problem s govorom, oduzetost ili slabost jedne strane tela, gubitak vida), moguće je da je u pitanju neurološki problem, poput migrene, moždanog udara, multiple skleroze ili tumora na mozgu.
Ukoliko neurološki simptomi izostaju, a prisutni su mučnina, povraćanje i nagluvost i zujanje u ušima, verovatno se problem krije u poremećaju čula za ravnotežu.
Vrtoglavica ponekad prati događaje, poremećaje i bolesti koje nikada sami ne bismo povezali s ovim simptomom – poput problema sa srcem, dijabetesa, deficita vitamina B12, malokrvnosti, oboljenja štitne žlezde, trudnoće, bolesti oka ili prekoračenja doze prepisanih lekova. Baš iz tog razloga, nikada ne bi trebalo pribegavati samodijagnostici. Naravno, ne moramo se lekaru obratiti ako vrtoglavicu osetimo jednom, neposredno nakon naglog ustajanja. Međutim, ako vertigo postaje simptom koji se uporno ponavlja u različitim situacijama i pod različitim okolnostima, vreme je da se obratite lekaru. Specijalista kod koga bi trebalo da zakažete pregled je otorinolaringolog. Ukoliko ste u potrazi za lekarom specijalistom u svom gradu, predlažemo da ukucate ključne reči orl Novi Sad i pokrenete onlajn pretragu. Među ponuđenim rezultatima ćete sigurno pronaći stručnjaka po svojoj meri.
Kako se postavlja dijagnoza?
Put od simptoma vrtoglavice do postavljanja dijagnoze je individualan za svakog pacijenta i zavisi od ozbiljnosti propratnih simptoma i ozbiljnosti same bolesti. Na samom početku, pacijent dobija zadatak da odredi tok, vreme i trajanje vrtoglavice. Zatim se utvrđuje da li je pacijent u prethodnom periodu pretrpeo povredu glave, da li su prisutni drugi simptomi, da li je pod terapijom antibioticima, da li boluje od hroničnih bolesti… Važno je ustanoviti da li su prisutna stanja koja bi osobu stavljala pod veći rizik od razvoja veoma ozbiljnih bolesti, poput moždanog udara: povišen krvni pritisak, dijabetes, povišen nivo masnoće u krvi, pušenje…
ORL specijalista i/ili neurolog će utvrditi koje bi korake dalje trebalo preduzeti kako bi se utvrdila dijagnoza ili odredila terapija i plan lečenja.
Da li se vrtoglavica leči?
Kao što smo već naveli, vrtoglavica je samo simptom određene bolesti. Dakle, za izlečenje je prvo neophodno ustanoviti dijagnozu. U većini slučajeva, stanje je moguće sanirati uvođenjem medikamenata ili promenom stila života. Ako vrtoglavicu uporno prate jaka mučnina i povraćanje, važno je na vreme tretirati i ove simptome, kako bi se izbegli dehidratacija i iscrpljenost. U težim slučajevima primeniće se infuzija, u cilju nadoknade elektrolita i tečnosti.
Pristup lečenju, naravno, zavisi i od dijagnoze. Oboljenja koja se najčešće povezuju s pojavom vertiga su prolazna položajna vrtoglavica, zapaljenje vestibularnog nerva i Manijerova bolest.
Kod prolazne položajne vrtoglavice, pacijenti najčešće prijavljuju jaku vrtoglavicu ujutru, pri ustajanju iz kreveta. Oboljenje nastaje usled otkidanja kalcijum karbonatskih kristala (otolita) iz anatomskog ležišta u unutrašnjem uvu i njihovog kretanja pri promeni položaja glave. Ovakva vrtoglavica se uspešno tretira repozicionim manevrima. Ukoliko se iz nekog razloga ovi manevri ne smeju primenjivati, rezultate će doneti i lekovi koji omogućavaju veći protok krvi kroz kohlearnu regiju. U slučaju zapaljenja vestibularnog nerva (živca za ravnotežu), primenjuje se terapija kortikosteroidima, praćena adekvatnim programom vežbi (vestibularna rehabilitacija). Manijerova bolest zahteva nešto kompleksniju terapiju, koja može uključivati betahistin, injekcije kortikosteroida u srednje uvo i injekcije gentamicina u srednje uvo, kako bi se sanirale izražene vrtoglavice koje gotovo onesposobljavaju pacijenta.
Vrtoglavice, nažalost, mogu ukazivati i na veoma ozbiljna oboljenja i stanja koja mogu ugrožavati život. Baš zbog toga je veoma važno lekaru prijaviti vrtoglavicu, čak i ako deluje bezazleno. Pojedina stanja zahtevaju hitne neurološke tretmane i neurohirurške zahvate.
Dakle, vrtoglavica nije bolest sama po sebi, ali je svakako simptom koji ne bi trebalo zanemarivati, posebno ako je uporan ili se stanje pogoršava uz pojavu dodatnih simptoma. Ako vi ili neko vama blizak često pati od vrtoglavica, potražite savet lekara što pre, kako biste na vreme utvrdili dijagnozu i dobili odgovarajuću terapiju.
Foto: Unsplash.com/photos/womans-hand-on-face-dBl-tI7SBtE
Izvor: Link
