Vučić je ponovio da se naša zemlja zalaže za deeskalaciju, mir i stabilnost, koji su neophodni kako bi se obezbedio opstanak Srba na КiM.
Kako je saopšteno iz kabineta predsednika, Vučić je još jednom detaljno upoznao specijalnog predstavnika EU sa težinom situacije sa kojom se suočavaju Srbi, kako severno, tako i južno od Ibra, izrazivši, pritom, nadu da će u daljem procesu dijaloga doći do rezultata.
Tokom današnjeg susreta, Vučić je insistirao na formiranju Zajednice srpskih opština, a razgovaralo se i o drugim važnim temama u okviru dijaloga Beograda i Prištine.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković rekao je da je prihvaćen poziv Lajčaka da se za dva dana nastave razgovori između Beograda i Prištine u Briselu, a gde će se razgovarati o tekstu statuta ZSO.
“Prihvatili smo poziv gospodina Lajčaka da se za dva dana vidimo u Briselu gde će biti nastavak razgovora Beograda i Prištine. Naša strana vrlo pripremljeno ide i sa posebnim timom eksperata gde ćemo razgovarati o tekstu statuta ZSO, što je prvi konkretan korak u pravcu formiranja Zajednice Srpskih opština“, rekao je Petković nakon sastanka predsednika Srbije Aleksnadra Vučića i Lajčaka kome je prisustvovao.
Lajčak je došao u Beograd uoči sastanka glavnih pregovarača Beograda i Prištine, Petra Petkovića i Besnika Bisljimija, najavljenog za 16. novembar u Briselu.
Lajčak je 7. novembra posetio Prištinu, ali se nije sastao sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, već sa njegovim zamenikom Bisljimijem. Narednog dana se sastao i sa liderima kosovske opozicije.
Sa Bisljimijem i opozicionim liderima Lajčak je razgovarao o nacrtu statuta Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) koji je u Prištinu i Beograd, Kurtiju i Vučiću, 21. oktobra donela velika petorka, odnosno predstavnici SAD, EU, Nemačke, Francuske i Italije.
O tom nacrtu statuta, koji zapadna petorka opisuje kao “moderan i izbalansiran evropski predlog”, bilo je reči i na odvojenim sastancima Kurtija i Vučića sa liderima EU, Francuske, Nemačke i Italije 26. oktobra u Briselu.
Vučić i Kurti su tada odvojeno razgovarali sa Lajčakom, šefom evropske diplomatije Žozepom Borelom, predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i liderima Francuske, Nemačke i Italije, Emanuelom Makronom, Olafom Šolcom i Đorđom Meloni, a potom i sa savetnicima lidera tri najmoćnije evropske zemlje.
Posle tih sastanaka, Borel je izjavio da su zapadni predstavnici “izneli novi evropski ozbiljan i izbalansiran predlog” za osnivanje ZSO i insistirali da strane iskoriste tu priliku, ali da dogovor lidera Srbije i Kosova “nije bio moguć zbog preduslova svake od strana koji su za drugu bili neprihvatljivi”.
Vlada Kosova je tada saopštila da je Kurti na sastancima ponovio da je spreman da potpiše Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije, dogovoren u februaru u Briselu, ali da Vučić to nije želeo.
Vučić je posle sastanaka izjavio da je papir koji je “velika petorka” donela 21. oktobra u Beograd i Prištinu “dobra osnova” za nastavak rada i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).
Dan posle tih sastanaka, 27. oktobra, Šolc, Makron i Meloni su pozvali Beograd da isporuči faktičko priznanje nezavisnosti Kosova, a Prištinu da pokrene proceduru za formiranje ZSO, navodeći da strane u suprotnom “rizikuju da izgube važne prilike”.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je kasnije da faktičko priznanje kosovske nezavisnosti znači da Beograd treba da primeni Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije.
Izvor: Link
