Predsednik Vučić obožava da ističe kako javni dug Srbije neprekidno pada od kako su naprednjaci došli na vlast, tek za nijansu manje hvališe se popriličnim deviznim rezervama koje služe kao pokazatelj stabilnosti finansijske situacije.
Međutim, već malo dublje sagledavanje zvanične statistike pokazuje da prilike u Srbiji nisu ni približno tako bajne kakvim ih predstavlja predsednik uz asistenciju premijerke Ane Brnabić i ministra za finansije Siniše Malog.
Predsednikove bajke
Tako je javnost nedavno obaveštena da će javni dug Srbije do kraja godine biti snižen na samo 51 odsto BDP-a, što deluje kao san nakon 73,5 odsto iz 2016. godine. Ipak, problem je u tome što je do bajkolike brojke javnog duga predsednik došao parcijalnim sagledavanjem pojedinih statističkih podataka.
Kako bismo sagledali rast BDP-a, podsetimo da je lane iznosio blizu 7.000 miljardi dinara, što je prema zvaničnom kursu 60 milijardi evra. Kako je krajem prošle godine državni dug nominalno iznosio 33,7 milijardi evra, javni dug je pre samo pet meseci činio 56,2 odsto svega stvorenog u Srbiji za godinu dana. Bilo bi hvale vredno da se za samo jednu sezonu umanji za više od pet procentnih poena.
Sporan korak
Kako je predsednik došao do najavljenog umanjenja? Pošao je od statističke procene ukupne novostvorene vrednosti za 2023. godinu, a ona je 8.200 milijardi dinara. Sporan je sledeći korak, odnosno preračun da je reč o 68 milijardi evra, koliko se dobija kada se dinarska svota podeli sa zvaničnim kursom. Ali, rast novostvorenog iskazan u dinarima ima dve komponente, deo je nastao na osnovu uvećane nove vrednosti, a deo na osnovu procenjene inflacije srpske valute.
Naravno i evro je nešto izgubio na vrednosti, ali, kako je inflacija u evrozoni primetno niža nego u Srbiji, mnogo manje. Stoga je pogrešno bez oduzimanja inflacionog očekivanja za tekuću godinu dinarsku svotu deliti sa zvaničnim kursom kako bi se dobio BDP iskazan u evropskoj valuti.
Međutim, naprednjaci se uporno koriste ovim “trikom” i uzimaju 68 milijardi evra kao BDP na kraju godine. Apsurdno, lane je znosio 60 milijardi evra, kako će, prema optimističnijim procenama, rast biti do 2 odsto, BDP na kraju godine jedva da može dostići 61,5 milijardi evra.
Kurs dinara
Nasuprot tome, državni dug nominalno neprekidno raste. Proleća 2012. godine, kada su naprednjaci preuzeli vlast, iznosio je 15,5 a do kraja iste sezone već je dostigao 17 milijardi evra. Potom je rastao u proseku 1,2 milijardi po sezoni.
Poslednje dve godine je ubrzao na 1,8 milijardi po sezoni, a za prva tri ovogodišnja meseca država se zadužila za dodatnih 1,9 milijardi.
Krajem marta ukupni dug nominalno je iznosio 35,71 milijardi evra. Pod predpostavkom da se do kraja godine Srbija neće dodatno zadužovati, javni dug će krajem godine iznositi 57,5 odsto. No, kako država do kraja godine mora da vrati još oko dve milijardi evra pristiglih obveznica, gotovo je nemoguće da neće biti novog zaduživanja.
Nije teško videti da je u osnovi iskrivljene slike o stanju javnog duga kakvu vlast šalje građanima zapravo precenjen kurs dinara, nastao upravo tako što godinama unazad nije kalkulisana razlika između inflacije u Srbiji u odnosu na inflaciju u evrozoni. A kada mera nije u redu, onda su i svi drugi rezultati dobijeni upotrebom ovakve mere iskrivljeni.
Izvor: Link