Nije zlato sve što sija. A pravo zlato je prvi put obasjalo jugoslovensku košarku na SP u Ljubljani 1970. godine i pokrenulo lavinu uspeha. Jedan od aktera tog istorijskog takmičenja bio je i Lazar Lečić (84), legendarni makedonski stručnjak, pomoćnik selektora Ranka Žeravice. Stariji ljubitelji igre pod obručima ga pamte po neverovatnom temperamentu i energiji kojom je vodio ekipe Rabotničkog, Borca, Olimpije, Vojvodine, Arisa, MZT Skoplja, Nikol Ferta…
Prijatelji i navijači ga zovu Laza Grk, a svi se slažu da je otac makedonske košarke. Sinonim za kraljicu igrara u Makedoniji i sada, u Severnoj Makedoniji… Iako je u poznim godinama, aktivno prati dešavanja u voljenom sportu i rado se odazvao pozivu da govori za Sport Klub. Krenuli smo od najsvežije teme, nedavnog Svetskog Kupa u Manili.
„Bilo je jako prvenstvo, teško za igranje i za gledanje, neke ekipe su igrale u stilu „gore-dole“, sa oscilacijama. Zabeleženi su neočekivani rezultati, tako da je bilo puno iznenađenja. Reprezentacije Francuske, Grčke i Španije su negativna iznenađenja, a pozitivna, Nemačka, Srbija, Litvanija. Dugo je trajao turnir, ali je bio interesantan“, istakao je Lečić na početku razgovora.
Učestvovalo je 76 igrača iz NBA lige, ali se uoči Svetskog kupa mnogo pričalo o otkazima asova u mnogim selekcijama, o čemu Lečić ima jasno mišljenje.
„Mislim da su reprezentativci, koji se nisu odazvali, doneli pogrešne odluke. Imali su razloge, ove ili one, ali ne stoji to. Tu je u pitanju greška ljudskih i sportskih kvaliteta kod tih igrača. U reprezentaciji Srbije nedostajalo je pet, šest igrača, to je prava šteta. Mogu da zamislim tek kako bi igrao tim Srbije da je bio kompletan, jer je i oslabljen dospeo do finala. Ne sviđaju mi se ti otkazi. Ti igrači su do sada zaradili mnogo novca, pa im je lako da ne dođu na pripreme reprezentacije. A ko im je to dao, omogućio da postanu to što jesu? Pa, Srbija. Treba da se oduže, da se okupe i dokažu da su veliki“.
Impresivna biografija
Lazar Lečić je rođen u Skoplju 30. januara 1939. godine, bio je trener i selektor makedonske reprezentacije i sportski direktor KSFM.
Počeo je kao trener skopskog Rabotničkog, a zatim vodio čačanski Borac i osvojio četvrto mesto u ligi SFRJ. I danas žali zbog odlaska Radivoja Živkovića u Crvenu zvezdu, jer bi sa njim, smatra, Borac tada bio sigurno prvak. Iz Čačka se preselio u ljubljansku Olimpiju, zatim u novosadsku Vojvodinu. Sa grčkim Arisom je osvojio duplu krunu i učestvovao u Evroligi. Bio je strateg i MZT Skoplja, a sa Nikol Fertom prvak Makedonije.
Osnovao je prve košarkaške škole i letnje kampove za najmlađe u Makedoniji i u Grčkoj.
Najveći Lečićevi uspesi: SP Ljubljana 1970. zlatna medalja, EP Kazerta 1967. srebro i EP Napulj 1969. bronza, EP mladih selekcija, Atina 1971, Balkanska prvenstva (pet zlatnih medalja), Rijeka 1969. zlato, Mediteranske igre (Tunis zlato, Split srebro), Spartakijada (Talin 1976. srebro, Moskva 1979. srebro).
Lečićeva priznanja: Velikan Makedonskog olimpijskog komiteta, Velikan KFSM, Nagrade „11. oktobar“, „13. novembar“ i „8. septembar“, Nagrada za životno delo, Zlatna bubamara, Sportska legenda.
Film o Lazaru Lečiću “6. igrač”, snimljen je 1977. godine.
Srbija je u Manili napravila iznenađenje i veliki uspeh, smatra sagovornik Sport Kluba.
„To je uspeh, ne samo za Srbiju, već i za ceo Balkan. Srbi su igrali za zlato, a otpale su selekcije poput Španije, Francuske, SAD, Turske, Grčke. S obzirom na situaciju koju su imali, ostvarili su izvanredan rezultat, čestitam svima, igračima i Pešiću“.
Inače, reprezentativac Južnog Sudana, Nuni Omot, koji je povredio Borišu Simanića na SP, prošle godine je igrao u skopskom MZT…
„Mislim da je Omot slučajno udario Simanića, takav sam utisak stekao. Ne znam kako je igrao u klubu prošle sezone, nisam sve pratio, ali nisam čuo da je grub, „prljav“ igrač. Ovo što se desilo u Manili je slučajnost, ali žalosno je što se dogodilo“.
Ipak, ne možemo da se otmemo utisku da se košarka iz godine u godinu igra sa sve oštrijim duelima i šablonskim akcijama, sa sve manjom upotrebom centara.
„Nije se promenila mnogo košarka, samo se podelila. Imamo one koji neguju američki stil igre, igraju skokom i visinom i one koji su igrali poziciono, „zakucani“ za parket. Ovi drugi su napravili dobar rezultat sada u Manili. Pokazala se velika razlika između američke i evropske košarke na ovom šampionatu, pri čemu je Evropa napravila veliki rezultat. Pre svega, Nemačka, Srbija i ostali.“
Čuveni Lazini nestašluci
Stariji ljubitelji košarke Lazara Lečića pamte i po brojnim urbanim legendama. Događalo se da njegov tim na utakmicama igra sa šestoricom igrača na terenu i sa dve lopte u isto vreme!
Jednom prilikom je savetovao igrača na tajm-autu da igra presing na čuvenom sudiji Dragašu Jakšiću, koji je pitao Lazu šta se dešava, a on mu je rekao:“ Ti si njihov najbolji igrač, moramo da te čuvamo“.
U anale je ušlo i brijanje centra Rabotničkog, Dragana Radosavljevića, u poluvremenu utakmice sa francuskim ASPO Turom u Kupu pobednika Kupova, 1976. godine. Radosavljević je u prvih 20 minuta postigao preko 20 poena, ali je imao četiri lične greške, pa je Lečić u pauzi rekao fizioterapeutu da mu obrije brkove i da Dragan zameni dres sa Nikiforovićem. Tako je izbegnut katastrofalan poraz, na kraju je bilo 99:83 za Francuze, a u revanšu u Skoplju 107:90 za prolaz Rabotničkog u polufinale prestižnog takmičenja.
A tokom zvanične utakmice Rabotnički – Partizan Lečić je nudio Žeravici da se menjaju za ekipe…
Neke od nestašluka izvodio je u tandemu sa estradnim menadžerom Džarovskim, ali Laza će o tome diplomatski:
„Džarovski je legenda, družili smo se lepo, a sada smo u godinama. U sali u Gradskom parku je organizovao koncerte, sa njim je uvek bilo interesantno. Stalno neke priče, neke istinite, a neke ne, ali sve su zanimljive“.
Mnogo puta, da ne kažemo bezbroj, govorio je o SP u Ljubljani 1970. godine, pa i sada sa ove vremenske distance poručuje isto:
„Ljubljansko zlato je bilo kruna generacije koja je počela da krči put ka vrhu tri, četiri godine ranije. Imali smo i kvalifikacije u Holandiji, pa posle u Italiji, u Napulju EP 1969. godine, na kojem je osvojeno srebro. Taj tim je u tom periodu podigao jugoslovensku košarku na viši nivo. A posle SP u Ljubljani krenula je ekspanzija i počela je da se igra kvalitetna košarka u svim republikama bivše Jugoslavije. Ta masovnost i ljubav prema košarci na ovim prostorima traje i danas“.
Legendarni Laza Grk prati koliko može makedonsku košarku, ali s obzirom na godine, samo penzionerski.
„Nisam aktivno uključen u košarku, uglavnom, živim u Ohridu, a zimi sam u Skoplju. Trudim se da pratim što više utakmica. Makedonska košarka je u malom zaostatku što se planskog i organizovanog rada tiče. U Makedoniju je došlo mnogo stranaca, kao i svuda po Evropi, oni zauzimaju mesta domaćim igračima. Nisam za to da u ekipi ima trojica do petorica stranaca, po mom mišljenju, dovoljan je jedan, eventualno dva. Važno je da imaš svoje igrače, svoj stil igre kako bi imao dobru reprezentaciju. Ovako, teško ide… Troše se pare, koje su iz godine u godinu sve manje i biće sve više problema u makedonskoj košarci“, nije optimist Lečić.
Poznat je kao druželjubiv i neposredan čovek, pre četiri godine na proslavi njegovog 80. rođendana okupila se košarkaška Jugoslavija u malom. Tom prilikom u Skoplje su, između ostalih, došle Lazine kolege, Božidar Maljković, Bogdan Tanjević, Bratislav Đorđević, pa njegovi bivši igrači Nikola Plećaš, Damir Šolman, Rato Tvrdić, Željko Jerkov, Miroljub Damnjanović…
„Neki su nas u međuvremenu, nažalost, napustili. Sa svima ostalima sam u kontaktu. Zahvaljujući mobilnim telefonima slušamo se i gledamo. Radio sam od Ljubljane do Grčke, bivši igrači tih klubova su svi moja deca. Čujemo se, razgovaramo, uvek sam u toku kako su i šta rade. Pričamo o košarci, a šta bi drugo. Pitate me da li spremam novu žurku za 85. rođendan, iskreno, umorio sam se od fešta, ali prvo da dođem do 85 godina, pa da vidimo šta ćemo“.
Dedino prezime (ni)je prednost
Sagovornik Sport Kluba je odavno u košarkaškoj penziji, ali njegovim stopama uveliko korača unuk Andrej Apostolski Lečić. Andrej je 2021. godine proglašen za najboljeg trenera Makedonije u Omladinskoj ligi, a trenersko obrazovanje je stekao u Beogradu, a zatim se četiri godine usavršavao u SAD, gde je sarađivao i sa srpskim stručnjakom Igorom Kokoškovim. Po povratku iz Amerike nastavio je usavršavanje i na postidplomskim studijama.
„Moj unuk Andrej je kao košarkaški trener prošao sve mlađe selekcije, dobar je pametan, hrabar, pametan, radan mnogo. Završio je u Beogradu za trenera, bio u Americi. Uzeo dedino prezime. Sad ne znam kako će mu biti sa tim prezimenom. Neki ga mrze zbog mene, a neki ga hvale, ali mislim da je dobar dečko i već je uspeo u svojoj struci“, priča ponosni deda.
Rado se seća studentskih dana u Beogradu i košarkaških druženja, a kada je reč o uzoru i o listi najboljih jugoslovenskih trenera nema dilemu.
„Kao student u Beogradu često sam odlazio na Crveni Krst i družio se sa ljudima iz Radničkog, pre svega, sa Rankom Žeravicom, ali i sa mnogima iz drugih klubova. Naravno, uzor mi je bio profesor Aca Nikolić, radio je fantastično i od njega smo svi mnogo naučili. Pored Ace i Ranka izdvojio bih Pivu Ivkovića, Miju Stefanovića, Nebojšu Popovića, Mirka Novosela, Dudu Ivkovića, Božu Maljkovića, Bogdana Tanjevića… Imali smo u Jugoslaviji čitavu plejadu trenera… Šteta što ih je sada daleko manje. Malo su krivi i mlađi treneri, koji su se više orjentisali na američku košarku“.
Svakako, još duži je spisak asova, koje Lečić izdvaja kao najbolje…
„To su bile igračine, takvih više nema. Ćosić, Rađa, Kukoč, Petrović Dražen i Aca, Divac, Kićanović, Dalipagić, Slavnić, Delibašić… A u Makedoniji, Georgievski, Bocevski, Radosavljević, braća Lukovski. Sigurno 30 vrhunskih igrača dala je bivša Jugoslavija i više od toga. A u Srbiji su se poslednjih godina pojavili novi asovi. Kada bi se okupili u reprezentaciji imali bi dobar rezultat dogodina na OI u Parizu“, poručio je Lazar Lečić.
Bonus video
Izvor: Link
