Od kraja leta inflacija je i u Srbiji počela da se smanjuje. Ali, pad inflacije značajno je sporiji u našoj zemlji nego u evrozoni. Zašto je to slučaj analizirao je ekonomista Mihailo Gajić, glavni urednik Talasa, medijskog portala o politici i ekonomiji.
Rast cena u Srbiji viši nego što je to slučaj u evrozoni, a usporavanje rasta cena počelo značajno kasnije nego u evropskoj monetarnoj uniji – sa oko pola godine zakašnjenja.
“Smanjenje inflacije ne znači vraćanje cena na njihov raniji nivo, već samo to da cene sporije rastu nego u prethodnom periodu”, podsetio je Mihailo Gajić u svojoj analizi.
Jedan od razloga za sporiji pad inflacije u Srbiji je razlika u visini osnovice sa kojom se rast cena poredi – u pitanju je međugodišnja inflacija, što znači da se cene porede sa cenama istih proizvoda u istom mesecu prethodne godine.
“Razlika nastaje u cenama energije: sa političkim zahlađenjem između Rusije i EU zbog rata u Ukrajini, cene gasa u Evropi su otišle u nebo tokom 2022, a sa njima i cene struje – jer se gas ne koristi samo za industrijsku proizvodnju i grejanje, kao kod nas, nego i za proizvodnju struje. A, kod nas to nije bio slučaj – havarija u EPS-u iz decembra 2021. nakon čega smo bili primorani da uvozimo velike količine struje po visokim cenama nije se odmah prelilo na rast cene struje kod domaćih potrošača, već je taj udarac na sebe primio državni budžet”, navodi Gajić.
To je, kako pojašnjava za N1, bila situacija da kada su cene u Evropi rasle – kod nas su bile zaključane.
„To je onaj period kada je bila havarija u EPS-u i kada je morao da uvozi veliku količinu električne energije. Kada kasnije posmatramo rast cena – cene u Srbiji se porede sa tim niskim cenama struje i gasa koje su bile ovde. Država je tu veliku razliku između uvozne cene i cene po kojoj je naplaćivano od potrošaća – preuzimala na sebe, tako što je morala da da visoke subvencije iz budžeta i za Srbijagas i za EPS – oko jedne milijarde evra samo u toj grejnoj sezoni“, naveo je Gajić.
Kako je vreme prolazilo, cene energenata pa i struje u EU počele su da padaju, tako da se sada te niže cene porede sa visokim cenama od pre godinu dana, dok je kod nas postalo obrnuto – naše cene struje sada rastu jer se nekako moraju platiti troškovi prethodnih loših odluka pa se sada te nove više cene porede sa prošlogodišnjim nižim cenama.
“Posledica je to da je inflacija kod nas zbog toga bila niža ranije, a viša sada, u odnosu na inflaciju u evrozoni”, objašnjava Gajić.
Ima, dodaje, i drugih razloga zašto je inflacija kod nas viša.
„Kod nas je učešće hrane u potrošačkoj korpi veće – jedna trećina ukupne potrošnje domaćinstva u Srbiji ide na hranu. U EU je taj procenat oko 20 odsto. Ako je cena hrane porasla mnogo više od prosečne inflacije – inlacija je u konačnici viša“, ističe Gajić.
Štampanje novca
Gajić je u analizi ukazao i da Srbija štampa više novca.
A više naštampanog novca ima i svoju posledicu – višu inflaciju.
„Ovde leži ne samo osnovni uzrok toga što je inflacija u Srbiji viša, već i toga zašto se inflacija kod nas kasnije usporava, sa par meseci zakašnjenja. Jer kod nas monetarna masa još nije počela da se smanjuje, dok je u evrozoni taj proces započeo još krajem prošle godine“, ukazao je u analizi.
On je naveo i da ipak nije sve u monetarnoj – ima nešto i u fiskalnoj politici. Ako država ima visoke deficite koje pokriva zaduživanjem u inostranstvu, kaže – to će rezultirati u dodatnim inflatornim pritiscima.
„Ako želimo brže smirivanje cena, trebaju nam pametnija i restriktivnija monetarna politike, ona koja neće da kasni u zatezanju monetarnih uslova jer čeka da prođu izbori, ali i drugačija fiskalna politika koja će probati da privredu rastereti od poreza, državnu potrošnju i deficit stavi u normalne okvire, kao i da socijalnu politiku prema stanovništvu vodi na osnovu njihovih prihoda i imovine, a ne približavanja izbora“, poručio je Mihailo Gajić u analizi razloga zašto inflacija u Srbiji sporije pada nego u evrozoni.
Izvor: Link
