Kada se Karen Trasel pogleda u ogledalo, vidi telo koje ju je izdalo – i još uvek se pomiruje sa činjenicom da mu možda nikada više neće moći da ima poverenja u njega.
Majci dvoje dece (48) iz Melburna dijagnostikovan je liposarkom, izuzetno redak rak koji raste u masnim ćelijama. Ona je objasnila kako je rak rastao u njenom stomaku već 10 godina, obavijajući njene vitalne organe i čineći da izgleda kao da se ugojila.
U početku je Karen mislila da je to što je dobila 7,5 kg na težini nakon rođenja njenog drugog deteta, posledica toga što je bila zaposlena majka. Isto je mislila po pitanju umora.
Kada su lekari i naturopati pokušali da joj pomognu da smrša, ali nisu uspeli, Karen je slušala njihovo objašnjenje da su sve hormoni i deo procesa starenja. Posle toga je počelo noćno znojenje, za šta su i ona i lekari pripisivali hormone. „Rekli su mi da je to znak menopauze, iako sam tada izgledala trudno, osim što moj stomak nije bio ni gladak ni tvrd, bio je mekši i kvrgaviji“, rekla je ona.
Ali onda je jednog dana počela da oseća poznati „pritisak“ dole. ,,To je isti pritisak koji osećate kada se vaša beba spusti i vaše telo se priprema za porođaj”, rekla je Karen. Ali nije bila trudna. Njene ćerke su imale 11 i 14 godina i rekla je da je tada bilo nemoguće da zatrudni. „Mislila sam da je to prolaps ili tako nešto – jer je to jedina stvar koja je imala smisla“, rekla je Karen.
Odmah je otišla kod lekara, koji ju je uputio na ultrazvuk abdomena. „Ni tehničar ni lekar ništa nisu mogli da vide na ultrazvuku“, rekla je ona. Za nekoliko minuta shvatila je da nešto nije u redu. Izrazi lica tehničara su se promenili i drugi lekari su ulazili i izlazili iz sobe šapućući. „Rekli su mi da su pronašli nešto na bubregu, ali nisu bili sigurni šta je to“, objasnila je Karen. Karen je otišla na dodatne testove i dobila poražavajuću vest – imala je rak. „Na kraju razgovora sa doktorom, sećam se da sam rekla „čekaj, ja imam rak?“, rekla je ona. Bila je u takvom šoku da tu informaciju nije mogla da obradi u svojoj glavi.
Karen je podvrgnuta prvo radioterapiji, a zatim 11-časovnoj operaciji uklanjanja bubrega, dela creva i ogromne izrasline. „Ljudi me stalno pitaju kako nisam znala jer je tumor bio veličine dve bebe“, rekla je ona.
„Ali ni moji lekari nisu znali šta je sa mnom, pa sam im se obratila za pomoć“, dodala je ona. Karen priča svoju priču kako bi podigla svest o sarkomu i drugim retkim vrstama raka u nadi da će lekari biti obrazovani o znacima i neobičnim simptomima kako bi mogli da pomognu pacijentima.
Sarkomi mekog tkiva su grupa tumora koji se obično razvijaju u mekim tkivima, na primer u: mišićima, zglobovima, tetivama, krvnim sudovima, masnim ćelijama i nervima. Neki tumori mekih tkiva, kao što su lipomi i hemangiomi, su benigni. Drugi su maligni i nazivaju se sarkomi mekog tkiva. Postoji više od 30 vrsta sarkoma, a svi su izuzetno retki.
Za sarkome mekog tkiva, ukupno petogodišnje preživljavanje (bez obzira na stadijum) je 64,5 procenata, ali na to utiču mnogi faktori, uključujući stadijum. Tako je petogodišnje preživljavanje 80,8% za sarkome mekog tkiva koji se nisu proširili izvan primarnog tumora („lokalizovani“ tumori), 58% za ove sarkome koji su se proširili samo na obližnje limfne čvorove i 16,4% za sarkome mekog tkiva. tkiva koja su se proširila na udaljene organe, piše Dejli mejl.
Karen je 2017. dijagnostikovan sarkom i još uvek se bori sa idejom da je njeno telo tako dugo krilo bolest. Svaki put kada ode na pregled da proveri da li ima još izraslina, plaši se da će tumor ponovo biti otkriven.
„Uverena sam da je sve u redu tek kada dobijem rezultate testova koji to potvrđuju“, rekla je Karen.
Bonus video:
Izvor: Link