Svi mi na poslu ponekad želimo da kažemo sve u lice nekim kolegama ili klijentima, mušterijama ili onima sa kojima smo radili. Ipak, većinu toga držimo za sebe, pa damo oduška kada nas ne čuju.
Naravno, bolest deteta je nešto što bi svaki, apsolutno svaki roditelj jednostavno preskočio ili izbrisao. Niko ne želi da vodi dete u hitnu pomoć ili da ostane sa detetom u bolnici. To nije mesto na kome želimo da provedemo ni minute, a kamoli dane. Međutim, to nam ne daje za pravo da se u takvim trenucima ponašamo kao da samo mi i naše dete postojimo na svetu.
Pretpostavljamo da je to za mnoge roditelje nezamislivo, a većina njih se u bolnicama ponaša veoma pristojno i skromno i ne zahteva mnogo više od razumevanja i informisanja o stanju deteta. Ali ima i drugih. A takvim drugima, sigurni smo, i medicinske sestre i lekari žele da kažu… svašta. Ali ne kažu. Zato je pedijatrijska sestra anonimno napisala spisak stvari koje bi želela da kaže roditeljima, a ne želi. Bar ne direktno i nasmejano.
Proučite ovo i nemojte se naći među takvim roditeljima.
1. Ne zovi me da ti donesem kafu.
Znam da si sa detetom, znam da ga ponekad ne možeš ostaviti samog, ali imam puno malih, bolesnih pacijenata o kojima treba da brinem i ne mogu da se setim tvoje kafe. Jednostavno nemam vremena da ti donesem kafu. Kada imate posetu, koristite ga da odete na kafu. Zoveš me kada sam detetu zaista potrebna.
2. Bolnica nije hotel.
Ne, drugi roditelj ne može ostati sa detetom. Najčešće jedva imamo mesta za jednog roditelja, a kamoli za dva.
3. Ne, ne mogu vam pomoći oko parkiranja.
Žao mi je što niste našli parking, žao mi je ako ste morali da ostavite svoj automobil na plaćenom parkingu ili bilo šta u vezi sa vašim automobilom. Opet, mali pacijenti su naš prioritet.
4. Ne biram jelovnik, niti kuvam.
Žao mi je ako ne volite bolničku hranu. Žao mi je ako je hladno ili bez ukusa. Međutim, ja ne biram jelovnik, niti kuvam obroke. Nemam apsolutno nikakve veze sa bolničkom hranom. Ne mogu da ti stalno govorim: “Izvini, izvini.” Nemam ništa s tim.
5. Budite ljubazni prema nama.
Hvala vam za čokoladu ili kafu koju ste nam ostavili. Ali više bismo voleli da budete ljubazni prema nama dok ste ovde. Znam da ste u panici za zdravlje vašeg deteta, ali vam dajem reč da činimo sve da vaše dete bude zdravo, a dobrota je divan način da nam se odužimo i svima će biti lakše.
6. Održavajte sobu urednom.
Pokušajte da svoju sobu održavate urednom. Lakše je ako ne moramo da preskačemo vaše torbe koje ste poneli sa sobom ili igračke vašeg deteta.
7. Zamolite rodbinu da prestane da zove.
Ne možemo svima reći o stanju deteta. Recite daljim rođacima da prestanu da zovu. Imate mobilni telefon, recite svima da možete. Recite im da ćete se javiti čim stignete, da ne zovu odeljenje ako se odmah ne javite.
8. Da, moram da probudim tvoje dete.
Lekovi se moraju dati u određeno vreme, tako da da, moram da probudim vaše dete tokom noći da mu dam lek.
9. Mi smo emotivna bića i sve „nosimo“ kući sa sobom.
Znam da vam nije lako, znam da vas plaši pomisao da vam je dete bolesno i u bolnici, ali morate znati da ni nama nije lako kada gledamo bolesnu decu. Ponekad postoje loši dani sa veoma bolesnim pacijentima i sav taj emocionalni teret nosimo kući sa sobom.
10. Ne, nisam zaboravio tvoje dete.
Znam da ponekad može izgledati da sam zauzet drugim pacijentima, ali obećavam vam da ću doći i do vašeg deteta i nisam ga zaboravila. Zdravlje vašeg deteta je takođe moj prioritet.
I na kraju: hvala vam što ste poverili zdravlje vašeg deteta u naše ruke. Velika je privilegija pomoći porodici u vreme krize. Nadam se da se više nikada nećemo sresti u istim okolnostima – i to mislim na najbolji mogući način.
(Miss7Mama/Yumama/T.A.S.)
Izvor: Link