Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, obratio se sinoć novinarima i dao dramatičnu procenu kretanja cene dizela: „Računajte da bi cena dizela već sutra trebalo da bude 290 dinara“, istakao je odgovarajući na pitanja o ceni nafte i stanju na tržištu.
Trenutno, cena dizela na pumpama iznosi 213 dinara, što znači da bi skok na 273 dinara već danas, a na 290 dinara sutra, bio ogroman porast u kratkom vremenskom periodu. Vučić je dodao: „Koliko država Srbija može da izdrži, izdržaćemo još neko vreme. Biće potpuni kolaps svega u svemu ako se to nastavi. Ovo vodi ceo svet u propast, a posebno Evropu.“
Koliko je ovaj scenario realan?
Analitičari upozoravaju da je ovakav ekstremni skok dizela u Srbiji u roku od jednog dana malo verovatan, ali ne i nemoguć. Cena goriva zavisi od svetskog tržišta nafte, kursa dolara i državnih akciza i taksi. Trenutni rast cena sirove nafte premašuje 115 dolara po barelu, što je signal da pritisak na maloprodajne cene raste.
Međutim, države i distributeri često ne prenose čitav iznos poskupljenja odmah na potrošače. U praksi, cena goriva raste postepeno, jer bi trenutni skok od skoro 40% u jednom danu izazvao socijalni i ekonomski šok.
Šta bi ovo značilo za Srbiju i Evropu
Ako bi se cena dizela približila 290 dinara, domaće privrede bi osetile značajan pritisak. Transport, poljoprivreda i industrija zavise od goriva, pa bi rast cena povećao troškove proizvoda i usluga, što može izazvati inflatorni talas.
Vučićeva upozorenja o mogućem „potpunom kolapsu“ treba razumeti kao alarm zbog globalne nestabilnosti na tržištu nafte. Svet i Evropa suočavaju se sa kombinacijom geopolitičkih tenzija, smanjenog snabdevanja i rasta potražnje, što realno povećava rizik od daljih poskupljenja.
Da li bi takvo pravilo moglo da bude uvedeno u Srbiji?
U Srbiji trenutno ne postoji slična regulacija koja ograničava promene cena goriva više puta dnevno. Državna uredba o maloprodajnim cenama goriva tradicionalno se objavljuje petkom, i tada se koriguju maksimalne cene koje pumpe smeju da primenjuju tokom naredne nedelje. Ovaj sistem, zasnovan na petodnevnom ciklusu, već je u praksi i propisan je administrativno kako bi se postigla stabilnost i predvidivost cena, ali ne ograničava broj promena cena tokom dana kao što se predlaže u Nemačkoj.
Da bi Srbija primenila model poput nemačkog – gde cena može rasti samo jednom dnevno, bilo bi potrebno uvesti zakonske izmene, redefinisati ulogu tržišnih regulatora i nadležnih agencija, uključujući i detaljno propisivanje kada i kako se te promene mogu izvršavati. Takav pristup bi značio veću tržišnu kontrolu i moguće kaznene odredbe za nepoštovanje pravila, slično onome što se planira u Nemačkoj. Međutim, s obzirom na to da Srbija trenutno upravlja cenama kroz nedeljne uredbe, prelazak na dnevni limit promena cena bi bio značajan pravno‑regulatorni zaokret i zahtevao bi političku volju, širok konsenzus aktera na tržištu i jasnu podršku državnih institucija.
U teoriji, takvo pravilo jeste moguće, ali bi promene morale da se usklade sa domaćim zakonima i tržišnim uslovima, kao i sa sporazumima i standardima koji regulišu slobodu trgovine u Srbiji. Promene bi verovatno morale da idu korak po korak, uz evaluaciju efekata na potrošače i investitore, pre nego što bi se uvelo potpuno ograničenje dnevnih promena cena.
