Letnji odmori su počeli, a sve više automobila sa srpskim tablicama svakodnevno kreće ka Egeju. Međutim, put do Grčke nije samo vožnja i kilometri – za mnoge, to je i prilika za nezaobilaznu stanicu: pečenje! Jer, šta je letnji put bez pauze uz tanjir sočnog jagnjeta ili praseta, hrskave korice i domaće salate?
Iz tog razloga, redakcija Pulsa Šumadije odlučila je da svojim pratiocima na Instagram profilu postavi jednostavno pitanje koje u Srbiji ima težinu: “Gde se jede najbolje pečenje na putu do Grčke?”
Na anketu je odgovorilo više od 100 ljudi, uglavnom Kragujevčana – putnika, gurmana, vozača i onih koji se sa puteva uvek vraćaju sa barem jednim kilogramom viška, ali i širokim osmehom. I rezultati su bili zanimljiviji nego što smo očekivali.
Jedan odgovor dominira: Mesto Mrzenci u Makedoniji, pred granicu sa Grčkom!
Više od 50% ispitanika reklo je isto – Mrzenci, Makedonija, malo mesto tik pre graničnog prelaza sa Grčkom. Većina njih posebno izdvaja restoran poznat po nazivu „Javor Džoko“, koji je, izgleda, postao nezaobilazna tačka za sve koji voze do mora preko Severne Makedonije.
Ovaj restoran, nalazi se na idealnoj lokaciji – taman kada vozačima treba predah pre ulaska u gužvu na granici. Iako u pitanju nije raskošni restoran, „Javor Džoko“ je stekao kultni status zahvaljujući vrhunskom pečenju, velikim porcijama, brzoj usluzi i uvek svežem mesu koje se okreće na ražnju još od ranih jutarnjih sati.
Nije redak ni slučaj da se tamo sretnete s poznatim licima iz Srbije – bilo da su to obični turisti, šleper-vozači ili čak javne ličnosti koje na putu do mora traže isto što i svi mi – dobar zalogaj koji miriše na domaće.
A šta još kažu Kragujevčani?
Pored ubedljivog lidera iz Mrzenaca, stigli su i brojni drugi odgovori koji svedoče o bogatoj mapi pečenja duž balkanske rute ka moru. Mnogi su, na primer, pohvalili pečenje u Mladenovcu, koje se i dalje drži stare škole – hrskava korica, mekano meso i dobra domaća atmosfera.
Nešto dalje na jugu, putnici često ističu mesto poznato pod zanimljivim nazivom „Mrak“ u Nišu, za koje kažu da opravdava ime jer se iz njega teško izlazi gladan.
Posebnu pažnju privukao je i odgovor koji se više prenosio kao urbana legenda – „kod Milutina u biblioteci“. Iako zbunjujuće na prvi pogled, poznavaoci znaju da se iza te neobične lokacije krije jedno od mesta s najautentičnijim pečenjem u Kragujevcu i okolini.
Na domaćem terenu, mnogi Šumadinci i dalje ne propuštaju priliku da svrate u pečenjaru “Gruža” u Korićanima, mesto koje čuva ukus detinjstva i putnih pauza iz vremena pre autoputeva.
Svi ovi predlozi svedoče o jednoj stvari, a to je da srpski putnik ne kreće na more dok ne obavi ono što se smatra ozbiljnim nacionalnim sportom – pečenje uz put. Neki idu zbog ukusa, drugi zbog navike, treći jer „to tako ide“, ali svima je zajedničko da se putovanje ne računa ako bar jednom ne staneš zbog parčeta mesa.
Pečenje kao deo putne kulture
Ova anketa je pokazala da pečenje nije samo gastronomski izbor, već deo putne kulture u Srbiji. Dok se negde uz put traži Wi-Fi ili klima, ovde se traži miris ražnja. Nije retko ni da se ljudi organizuju da „namerno ogladne“ do određene tačke puta – kako bi pečenje leglo „kao naručeno“.
Mrzenci su očigledno osvojili srca (i stomake) putnika iz centralne Srbije, ali istina je da na putu do mora ima desetine mesta koja nude pravo, autentično, domaće pečenje. I dok se autoputevi modernizuju, jedan običaj ostaje nepromenjen: na putu do Grčke – staje se zbog pečenja.
