Drugu nedelju Velikog posta, odnosno Pačistu nedelju treba ispostiti na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju.
Tokom treće nedelje -Krstopoklonske nedelje posta pravoslavni hrišćani poklanjaju se Časnom krstu. Tokom ove nedelje trebalo bi suzdržavati se od svih iskušenja duha.
Četvrte nedelje – Sredoposne nedelje ne treba izgovarati ružne reči, čak ni u šali i treba se posvetiti radu.
Peta nedelja se naziva i Gluva, a naziv je dobila po tome što je prošlo puno vemena u postu i dolazi vreme ćutanja, pokajanja, gluvo vreme. U Gluvu nedelju crkva zabranjuje sva veselja, svirke, pesmu i zabave.
U šestoj nedelji, tj Cvetnoj, najznačajniju ulogu imaju biljke i cveće. Prema verovanju ništa što cveta ne treba sejati, jer u tom slučaju neće biti ploda. Običaj je da se ovih dana pletu venčići od vrbovih grančica i cveća.
Sedmu nedelju – Stradalnu, vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju.
Vaskršnji post traje 48 dana, i najduži je post u toku godine, koji se završava praznikom Vaskrsenja.
Vernici koji poste ceo post trebalo bi da poste na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava post na ulju i konzumiranje vina.
Takođe, na praznike Blagovesti i Cveti može da se jede riba.
U našem narodu je poznato da većina ljudi posti uglavnom prvu i poslednju sedmicu posta, i to na vodi.
Tokom Velikog posta vernici pristupaju pokajanju, praštanju i molitvi, a cilj je da dostojno dočekaju najveći hrišćanski praznik.
Izvor
