Čuveni tartufi obično se mogu videti na ekskluzivnim trpezama najelitnijih restorana. Najpoznatiji su oni koji rastu u Francuskoj i Italiji, ali Radoslav Ćatić iz sela Masloševa kod Topole već godinama unazad tvrdi da je i Šumadija itekako pogodno tlo za uzgoj, ali i pronalazak ovih preskupih gljiva.
– Zbog svog povoljnog geografskog položaja, tačnije 45. paralele geografske mreže, u našoj zemlji uspevaju skoro sve vrste belog i crnog tartufa, a ako obratite pažnju njima se hvale samo Italijani i Francuzi, a verujte da i u srcu Šumadije možete pronaći jako kvalitetan tartuf. O njima se vrlo malo zna, obavijeni su velom mističnosti da bi im se sačuvala vrednost. Šire se priče da ga ja vrlo teško pronaći, samo kako bi pojedinci profitirali – priča Radoslav Ćatić koji već 15 godina ima i svoju školu o tartufarstvu u kojoj polaznike uči sve što bi trebalo da znaju kad je u pitanju pronalazak i uzgoj ove gljive.
Tartuf je mikorizna pečurka, traži alkalna i beshumusna zemljišta i najčešće se može naći uz drvo lešnika, hrasta, topole i jasike. Zemljište koje odgovara jednoj vrsti odgovara svakoj, ali nadmorska visina i vreme branja prave selekciju.
– Vrlo mali broj ljudi zna da se oko tri tone tartufa pronađe godišnje u Srbiji, a hiljade evra i dalje propada u našim šumama. Trgovina ovim pečurkama je ekstra profitabilna delatnost. To je jedina roba koja se nikom ne nudi, već kupac dolazi sam da je uzme. U tom lancu nije u interesu niko nikog da prevari. Špic sezone je u novembru kad se traži najskuplji tartuf, čija cena po kilogramu dostiže i do nekoliko stotina evra – priča Radoslav.
Ovaj poznavalac tartufa, svoja znanja sticao je dugogodišnjim istraživanjem, čitanjem i učenjem i dokazivanjem u praksi. Svoje umeće već duže od decenije deli sa onima koji se odluče da budu polaznici njegove škole, a takvih je preko pet stotina. Neki od njih su, kako kaže Radoslav, posle toga zgrnuli bogatstvo, a neki nisu uspeli – sve je do uloženog truda, sposobnosti i volje. A da bi se tartufi pronašli u šumama postoji samo jedan način i samo jedna životinja u tome može pomoći, a to je pas.
– Bilo koje rase, samo je bitno da je temperamentan i mlad. Da može da potrči i da ima izoštreno čulo mirisa. Neki spekulišu da tartufe mogu pronaći svinje, medvedi. Veliko ne. Samo pas je taj koji čoveku i u toj situaciji može biti najbolji prijatelj i pomoći mu da se obogati – jasan je ovaj Šumadinac.
Pored specifičnog ukusa i mirisa, ove pečurke imaju još jedno manje poznato dejstvo, za koje Radoslav tvrdi da je dokazano i u praksi.
– Tartufi su pravi afrodizijaci i za muškarce i za žene – kaže poznavalac ovih skupih pečuraka.
I zato dok se u Srbiji muči muka sa branjem malina i šljiva, možda bi unosan biznis za sve mogla biti upravo potraga za najskupljom gljivom na svetu. Ko ne proba nikad neće ni saznati da li se na ovaj način mogao obogatiti.
