Danas, 8. aprila, širom sveta se obeležava Međunarodni dan Roma i romske kulture. Ovaj praznik služi i za podizanje svesti o problemima s kojima se Romi svakodnevno suočavaju.
Prvi Romi se naseljavaju na područje današnje Vojvodine za vreme Osmanskog carstva u 16. veku. Za vreme turske vlasti Romi su uglavnom živeli u gradovima, ali i u selima. Uglavnom su bili kovači, graditelji jasli i muzičari.
Veliki broj Roma se doselio na područje Vojvodine u 17. i 18. veku, kada su habsburške vlasti izdale nekoliko dokumenata u vezi sa Romima. Za vreme revolucija 1848, Romi su bili na srpskoj strani.
Tokom Drugog svetskog rata, Romi su, zajedno sa Jevrejima, bili progonjeni od strane Sila Osovine, tako da su mnogi Romi učestvovali u antifašističkoj borbi protiv okupatora.
2009. u Ruzveltovoj ulici u Beogradu, otvoren je Muzej romske kulture kao prvi romski muzej u jugoistočnoj Evropi.
Prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji živi 131.936 Roma.
Vladari i naučnici
U svetu je bilo i vladara romskog porekla. Stefan Razvan bio je vladar kneževine Moldavije u 16. Veku, a Žuselino Kubiček de Oliveira bio je predsednik Brazila. Jedno od najprevođenijih dela posle Biblije, „Hodočasnikova putovanja“, takođe je delo Džona Banjana koji je bio romskog porekla.
Iako se, opet stereotipno smatra da su Romi dali ogroman doprinos umetnosti, ne treba zanemariti ni činjenicu da su velikim delom doprineli i razvoju nauke. Danski profesor zoofiziologije August Krogh dobio je Nobelovu nagradu za medicinu pre tačno 100 godina. Sofija Kovalevskaja, prva je velika ruska matematičarka, delimično romskog porekla, prva žena profesorka u severnoj Evropi i prva žena urednica naučnog časopisa.
Svetske zvezde
I među svetskim zvezdama ima Roma. Za većinu ste čuli, a sigurno niste znali za njihovo poreklo. Među najvećima je i glumac Jul Briner. Svetom je odjeknulo kada je pre 50 godina upravo on, tada na vrhuncu slave, prihvatio da bude počasni predsednik Prvog svetskog kongresa Roma koji je održan u Velikoj Britaniji.
Svetsku kinematografiju obeležio je i legendarni Čarli Čaplin, a njegova unuka, Karmen Čaplin snimila je dokumentarac „Čovek sveta“ koji upravo govori o dedinom i njenom romskom poreklu.
Iako su mnogi osporavali ovu činjenicu, sudeći po časopisu „Gypsy Roma Traveller“ američka pin-ap boginja i seks simbol 40-ih Rita Hejvort rođena kao Margarita Karmen Kansino, bila je Romkinja.
Majkl Kejn, glumac koji je odigrao više od 100 filmskih uloga i koji je dobio sva važna umetnička priznanja, dva Oskara i tri Zlatna globusa je romski sin, od majke kućne pomoćnice i oca, nosača na ribljoj pijaci. Doživeo je posebnu čast da mu britanska kraljica dodelila titulu „Ser“.
Među istaknutim muzičarima svetskog ranga važno je pomenuti slavnog Đanga Rajnharda, troprstog džez gitaristu, i Ronija Vuda , gitaristu legendarnih Rolingstousa.
Brojne su i naše legende
Kada se radi o Romima u Srbiji, sigurno ćete se setiti Nataše Tasić Knežević, naše poznate operske pevačice. Značajan je broj obrazovanih Roma u različitim oblastima nauke, ali nisu vidljivi baš kao ni njihove kolege bez obzira na nacionalnu pripadnosti jer, naučna postignuća su retko kada osvetljena reflektorima javnosti.
Da pomenemo samo profesora dr Rajka Đurića, jednog od najznačajnijih romskih pisaca sa više od 500 napisanih članaka, knjiga i zbirki pesama. Njegovi naučni radovi: Istorija Roma, Istorija romske književnosti, Istorija Holokausta Roma, Gramatika romskog jezika, Pravopis romskog jezika… mnogo su doprineli razumevanju i upoznavanju Roma na ovim prostorima.
Srećom, baš zahvaljujući svetlima pozornica, mnogi su postali legende. Setite se samo Vlastimira Pavlovića Carevca, Šabana Bajramovića, Esme Redžepove, Usnije Redžepove, Ahmeda Ademovića, Dragoljuba Ackovića, Fervezije Jašarević, Branislava-Cige Milenković, Muharema Serbezovskog, Vide Pavlović, Mine Kostić, Adila Maksutovića, Slobodana-Cobe Batjarevića, Zejne Murkić i naravno, Džeja.
Zapamćeni su u istoriji Srbije
Treba podsetiti da su tokom istorije Romi bili aktivni učesnici razvoja Srbije. Postoje brojna saznanja o učešću Roma na Solunskom frontu, u Prvom srpskom ustanku i drugim značajnim događajima. Među njima posebno je značajan Ahmed Ademović, trubač, koji je dobio vojničko odlikovanje „Karađorđeva zvezda“ za svoje učešće u bici za Kumanovo u Prvom balkanskom ratu. Takođe, Rustem Sejdić, Rom iz Bojnika, bio je nosilac Albanske spomenice, odnosno Medalje za spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije.
Mnogo je primera kroz koje se jasno vidi da su kroz istoriju, iako pod teškim uslovima, Romi davali i danas daju aktivan doprinos kako domaćoj tako i svetskoj politici, kulturi i umetnosti. Na nama je da pomognemo da lakše iskazuju i realizuju svoje potencijale i talente. Takvih izazova je mnogo, a svaka inicijativa je dragocena. Značajan doprinos takvim težnjama daje program Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“ koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) u Srbiji.
