SRPSKA pravoslavna crkva i vernici proslavljaju danas letnjeg Svetog Nikolu, dan kada su, u 11. veku, mošti ovog sveca prenete iz Likije u Bari.
Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čuda, koja se, kažu, i danas dešavaju, pa se vernici širom sveta mole ovom svetitelju kada se nađu u nevolji ili bolesti.
Smatran svecem još za života, skroman i čestit, Sveti Nikola pomagao je siromašnima, a važi i za zaštitnika dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika.
Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena na današnji dan, praznik se u narodu naziva i letnji Sveti Nikola, ponegde i Nikolice.
Kod nas se ovaj svetac najviše proslavlja na Nikoljdan, 19. decembra po novom kalendaru, u znak sećanja na svetiteljevu smrt 343. godine.
Često se spominje i kako je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.
Oni koji slave Nikoljadan, prenos moštiju obeležavaju kao preslavu, i obrnuto.
Omiljenog svetitelja u našem narodu slave i mnoga mesta i porodice kao malu slavu, zavetinu ili preslavu.
Ko je bio Sveti Nikola?
Ovaj svetitelj rodio se u Patari, u Likiji, kao sin jedinac bogatih roditelja. Kad su mu roditelji umrli, svoje bogato nasledništvo razdelio je sirotinji i posvetio se svešteničkom pozivu. Bio je borac za istinu i pravdu, pomagao je bolesnim, sirotim i nemoćnim ljudima.
Svetitelj koji je do duboke starosti upravljao crkvom kao arhiepiskop i pomagao narodu umro je 19. decembra 345. godine. Njegovo telo je sahranjeno u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije. Na njegov grob dovođeni su bolesni, koji bi se potom izlečili. U 11. veku, kada su Turci osvojili Malu Aziju i grad Mir, prenete su i njegove mošti, a i tom prilikom desila su se mnoga čuda.
Kako je Sveti Nikola krišom, obično noću, darivao sve kojima je pomoć bila potrebna, iz toga se razvila i legenda o Santa Klausu, Deda Mrazu. Obično se za zimski Nikoljdan deci u čizmu ostavljaju pokloni, dar Svetog Nikole, a negde je taj običaj zadržan i za letnji praznik. Dovoljne su i sitnice koje bi obradovale mališane.
Na ovaj dan ne valja raditi fizičke poslove kao što su pranje veša, čišćenje kuće… Ceo dan treba da bude posvećen praznovanju svetitelja.
Verovalo se da snagom svoje molitve može da stišava ili izaziva morske bure, spašava nasukane lađe i brodove zbog čega je smatran kao „najveća sila na moru“.
