Da li ste znali da su Beograđani 10. maja 1978. na Tašmajdanu gledali jednu od najneobičnijih utakmica ikad odigranih. Umesto igrača, veliku loptu su driblali, vodili, dodavali i čak zabijali u golove – vozači sa svojim „Zastavama 750“, legendarnim kragujevačkim „fićama“.
Ovaj nesvakidašnji događaj nije privukao mnogo publike, uprkos svojoj jedinstvenosti, a na sačuvanim snimcima vide se žestoke akcije „autobalera“ i nekoliko golova, jedan čak iz penala.
Tridesetih godina prošlog veka uspešan reli vozač Nemac Karl Kapler osmislio je „loptašku“ igru – automobilima. Prva utakmica ove vrste odigrana je na fudbalskom terenu FK Frankonia Karlsrue. Ipak, nakon Kaplerovog povlačenja iz ovog sporta, alutobol je nakratko zaboravljen.
Sve je počelo u Brazilu
Sedamdesetih godina ova ideja se ponovo pojavila na drugom kraju planete – u Brazilu. Umesto na automobilskoj stazi, četvorotočkaši su se pojavili na fudbalskom igralištu.
Navodno, prva zvanična autobol utakmica u ovom sportu na tlu Evrope održana je u Beogradu na Tašmajdanskom stadionu, maja 1978. godine, pred oko 1.500 gledalaca.
Ideju je doneo Branimir Perić Džo, arhitekta, automobilista i neumorni avanturista, nakon svojih putovanja u Brazil, gde je ovaj sport i nastao.
„Jednog jutra, dolazim u kancelariju AMSK „Crvena zvezda”, gde je Džo bio sekretar, da od njega saznajem kako ćemo da se pripremimo za predstojeću „Letnju ligu”, priseća se Pavle Komnenović, još jedno legendarno ime auto-trka iz te, ali i brojnih sledećih decenija. „Kako sam otvorio vrata, Džo vikne: „Spidi (Džo je tako zvao Komnenovića), Autobol! To je prava stvar”. „Kakav Autobol?”, odgovaram, „Imamo četiri trke na Ušću, šta ćemo s tim?” A on nastavlja o autobolu, vadi slike iz Brazila, priča o čitavom planu da organizuje utakmice na Tašmajdanu, da zove Brazilce da igraju protiv nas, da mi gostujemo u Brazilu …”
Perić je u glavi imao čitav koncept koji se, za početak, sastojao od utakmica Autobola na stadionu Tašmajdan u Beogradu, sa „fićama” sklopljenim od rashodovanih vozila auto-škole „Crveni signal”, a sa automobilistima „Crvene zvezde” i ostalih beogradskih klubova, sa specijalnom loptom prečnika 1,20 metara koju je izradio kombinat „Sport”. Džo je svojim pregovaračkim umećem lako ubedio čelnike Tašmajdana, „Crvenog signala” i „Sporta” da učestvuju u projektu koji gotovo da se nije razlikovao od uspešnog brazilskog koncepta – razlika je bila jedino u automobilima, s obzirom na to da su se u Brazilu koristila vozila koja su tada sklapana u fabrikama u toj zemlji: „folksvagen 1600 tip 3” i „reno delfin”.
„Od 150 rashodovanih „fića” na placu „Crvenog signala” kod Careve ćuprije, Vladan Slavković, Bora Tomić, Dragan Kreča i ja trebali smo da sklopimo 20-ak automobila, da budu upotrebljivi za takmičenje”, nastavlja Komnenović. Vladan Slavković, još jedan automobilski šampion iz tog vremena, kasnije poznati automobilski novinar i instruktor sportske vožnje, priseća se šta je bilo glavno „sito”
„To su bili potpuno rashodovani automobili, ali u sklapanju takmičarskih automobila olakšavajuća okolnost je bila što nam nisu trebali farovi, migavci, stakla, branici… Najviše pažnje obraćali smo na ručne kočnice koje su morale da rade zbog manevara tokom igre”.
Kad su automobili bili „spremni”, oformljena su dva tima: Crvena zvezda (crveni tim) i tim Beograda (beli tim), za koje su nastupali tadašnji asovi: Komnenović, Basaraba, Dragosavac, Kreča, Dobrohotov, Tomić, Slavković, Stojanović… Među njima je bio i Ivan Ica Matošević koji je odlučio da na Autobolu učestvuje sa svojim trkačkim „fićom”, kog je specijalno za ovu priliku, pošto je bio član „belog” tima, ofarbao polikolorom…
Slavković otkriva da se „igrači” nisu posebno pripremali za prvu utakmicu na Tašmajdanu za koju su karte bile rasprodate. Sve je bilo spremno za spektakl, osim što je ogromna „buba-mara” stigla dan pre utakmice, pa je jedva i bilo vremena za uigravanje.
„Kao pomamljeni smo punim gasom krenuli ka lopti i onda shvatili da smo je okružili i da nema prostora za manevar”, priseća se Slavković. „Onda smo se dogovorili: hajmo polako, hajmo u rikverc, pa da vidimo kako ćemo…”
U jednom timu su u igri bila četiri automobila, sa jednom rezervom „na klupi“. Nije bilo „golmana“, već je svaki član tima imao pravo da spreči ulazak lopte u gol. Lopta je mogla da se „vodi“ samo ako automobil ide unapred, a „rikverc“ je smeo da se koristi samo za manevrisanje bez lopte. Tadašnji jugoslovenski mediji ističu da su igrači bili spretni i da su se uspešno klonili faulova odnosno sudara, a cilj je bio da se po svaku cenu daje gol, ali i da se dokaže vozačko umeće…
Obe ekipe vozile su tada čuvenog jugoslovenskog četvorotočkaša „fiću“. Svaku ekipu predstavljala su po četiri takmaca, a rezultat je, nakon penala, bio 8:7 za Zvezdu.
Fudbal fićama igrao se širom Jugoslavije
Autobol utakmica izazvala je veliko interesovanje pa je nakon beograda ista odigrana i u Kruševcu, ali ovoga puta na betonskom terenu, a zatim i u Sarajevu.
Zvezda je pobedila i Napredak i Želju. Zvezda je zatim ugostila Dinamo gde je vodila sa 7:1, ali je na kraju Dinamo slavio sa 12:7.
Poslednji put jedan zabeleženi meč Autobola odigran je 2005. godine. Tada je u čuvenoj emsiji „Top gear“ odigran „meč“ između timova u „Tojotama ajgo“ i „Folksvagenima foks“. Prilog je snimljen u okviru predstavljanja tada nove generacije Tojotinog mikro automobila, kako bi se na interesantan način dočarala njegova okretnost. U opisu videa, Britanci su se hvalili kako su izmislili novi sport. Međutim, činjenice kažu da je mnogo ranije igran u Brazilu, ali i Jugoslaviji. Podsetite se kako je izgledao fudbal „fićama“.
