Krajem devedesetih, kada je Yugo kod nas već prerastao u legendu, jedan njujorški 3D ilustrator i profesor vizuelnih umetnosti, Kevin O’Kalahan, odlučio je da ga uzdigne iznad običnog automobila i pretvori u jedinstveni umetnički fenomen.
Naime, on je smatrao da je Yugo „najgore dizajniran proizvod svih vremena“, ali upravo zbog toga je želeo da mu pruži novi život, ne kao automobilu, već kao inspiraciji.
Kroz oglase u njujorškim novinama kupio je čak 39 starih Yuga, po prosečnoj ceni od svega 92 dolara po komadu. Nedugo potom, u maju 1995. lansirao je izložba pod nazivom “Yugo Next”, koja je obišla više od dvadeset gradova u SAD-u.
Tokom ove izložbe, publika je mogla da vidi kako se Yugo transformiše u crkvu, harmoniku, klavir, kamin, roštilj, pa čak i džinovski upaljač. To je bio trenutak kada je Yugo prestao da bude samo automobil, već je prerastao u neočekivani umetnički simbol.
O’Kalahanova ideja bila je da kroz kreativnu reinterpretaciju pokaže koliko je percepcija jednog proizvoda zapravo stvar kulture, narativa i kolektivnog pamćenja. U Americi je Yugo bio predmet podsmeha, simbol lošeg kvaliteta i jeftine proizvodnje. Međutim, kada se našao u galerijskom prostoru, okružen pažljivo projektovanim instalacijama, odjednom je postao nosilac šarma i originalnosti.
U mnogim gradovima kroz koje je izložba prolazila, posetioci su nakon prvobitnog šoka počinjali da se vezuju za Yugo na emotivnom nivou. Videli su u njemu ne samo automobil iz Evrope, već deo jednog lepšeg vremena.
Danas, nekoliko decenija kasnije, Yugo Next se pamti kao izložba koja je promenila pogled Amerike na srpski automobil. Yugo je postao simpatičan, neobičan i autentičan. Postao je dokaz da čak i proizvod koji je nekada bio ismevan može da doživi kulturnu renesansu.
