Postoje fotografije koje nose priču o vremenu, načinu života i ljudima koji su ga oblikovali. Jedna takva nastala je u srcu Kragujevcu davne 1896. godine.
Na njoj stoji srpska seoska porodica, dostojanstvena i ponosna, okupljena pred objektivom fotografa u vreme kada je fotografisanje bilo retkost, ceremonija i događaj koji se pamti.
Ali ono što ovu fotografiju čini posebno zanimljivom nije samo formalni stav ili odeća koja svedoči o vremenu, kulturi i položaju, već prisustvo jednog neočekivanog, ali izuzetno važnog člana porodice – krave.
Za današnje generacije možda neobično, ali tada potpuno razumljivo, životinja je na fotografiji postavljena ravnopravno uz ljude, jer je predstavljala simbol domaćinstva, opstanka, vrednog rada i svakodnevne borbe za život.
U to vreme, krava nije bila samo izvor mleka, bila je sigurnost, ulaganje i garancija da porodica neće ostati gladna. Njeno prisustvo na slici govorilo je o blagostanju, stabilnosti i ponosu.
Danas, više od jednog veka kasnije, ova fotografija čuva uspomenu na vremena kada se živelo sporije, ali bolje povezano sa porodicom, tradicijom i prirodom.
To je Srbija, ponosna i divna.
To su ljudi koji vole : decu, porodicu i životinje od kojih žive. S kravama se ore, od krava se ima mleko, sir, kajmak…dovoljno za život.
Od krava se izmet koristi kao đubrivo. Ona je umiljata, požrtvovana, ako bi mogla da govori, rekla bi mnogo reči ljubavi za porodicu. Ali i bez reči, ona daje čistu ljubav.
Sve je vec Blanka Tasic rekla u svom komentaru. Vec sam jednom videla ovu fotografiju i komentarisala je. Izuzetna je. Svedok je jednog vremena i vredna je paznje.