Današnji datum, 24. mart, u istoriji Srbije i Kragujevac ostaće upamćen kao jedan od najtežih i najznačajnijih trenutaka koji su obeležili kraj 20. veka. Na ovaj dan 1999. godine započelo je NATO bombardovanje SR Jugoslavije, vojna intervencija koja je trajala 78 dana i duboko promenila svakodnevni život građana, ostavljajući posledice koje se osećaju i danas, kako u materijalnom, tako i u društvenom i psihološkom smislu.
Kragujevac na meti: Prvi udari na grad
Za stanovnike Kragujevac, veče 24. marta 1999. godine donelo je neizvesnost, strah i početak života pod stalnom pretnjom. Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se svega nekoliko minuta pre prvih detonacija, najavljujući stvarnost koja je do tada delovala nezamislivo. Oko 20.35 časova pogođena je kasarna „Milan Blagojević“, čime je grad i zvanično postao jedna od meta vazdušnih napada.
Tokom gotovo tri meseca bombardovanja, Kragujevac, srećom, nije imao poginulih civila, ali je oko 200 ljudi zadobilo lakše i teže povrede. Grad je bio meta 11 napada, uglavnom usmerenih na vojne objekte. Ipak, najteža razaranja pretrpeo je civilni sektor – fabrike u okviru Grupe „Zastava“.
Napadi na „Zastavu“ izvedeni su u dva razorna naleta – 9. aprila, na Veliki petak, i u noći između 12. i 13. aprila, između prvog i drugog dana Uskrsa. Tokom tih udara, na ključne pogone – elektranu, kovačnicu, lakirnicu, alatnicu i montažu – palo je ukupno 21 bomba i raketa, ostavljajući za sobom prizore potpunog razaranja.
– Radili smo i tokom bombardovanja, iako smo znali da će i nas gađati. U to vreme građani su u Beogradu svojim telima branili mostove, a u „Zastavi“ su radnici napravili živi štit oko fabrike. Uzalud… Nikada neću moći da zaboravim te slike. Jutro posle napada, supruga i ja smo otišli do fabrike. Bili su tamo svi radnici, obični građani. Mešali su se muk i jecaji. Iskidan beton na sve strane, hale bez krovova, uništene mašine, izrešetani automobili na montažnim trakama… Jad i beda – svedoči jedan od tada zaposlenih u ”Zastavi”.
Bio je očajan, dodaje, jer je, kao i njegove kolege, doživljavao „Zastavu“ kao drugu kuću.
– Pre toga verovali smo da će tu raditi i naša deca, a onda smo u dve noći ostali bez budućnosti. Ipak, ohrabrila nas je priča o obnovi fabrike. Uskoro se to i obistinilo. Niko nije morao da nas zove, tera. Mi radnici sami smo se uključili u raščišćavanje ruševina i podizanje fabričkih objekata. Proizvodnja je obnovljena za samo tri meseca – seća se Kostić.
„Zastava“ je tada, kako je procenjeno, pretrpela štetu od oko 500 miliona nemačkih maraka.
Tokom bombardovanja „Zastave“ iscurio je piralen iz transformatora. Stručnjaci tvrde da je otrovno dejstvo ove hemikalije ostavilo trajne posledice po zdravlje ljudi.
– Mnogi od onih koji su učestvovali u raščišćavanju ruševina danas su pokojni. Umirali su uglavnom od raka, ali do danas niko zvanično njihovu smrt nije povezao s tim.
U danima i nedeljama koje su usledile, Kragujevac je gotovo svakodnevno bio pod tenzijom. Ukupno 40 dana grad je bio u stanju vazdušne opasnosti, dok su sirene koje su označavale uzbunu odjeknule čak 218 puta. Građani su noći provodili u skloništima, podrumima i improvizovanim zaklonima, pokušavajući da sačuvaju privid normalnog života u uslovima stalne neizvesnosti.
Razaranja i posledice
Iako u samom gradu nije bilo direktnih civilnih žrtava, posledice bombardovanja bile su ogromne. Posebno su teški bili napadi na industrijske kapacitete, pre svega na kompleks fabrike Zastava Automobili, koji je predstavljao jedan od stubova privrede grada. Uništenje proizvodnih pogona dovelo je do velikih ekonomskih gubitaka, gubitka radnih mesta i dugoročnog usporavanja razvoja lokalne privrede.
Pored materijalne štete, Kragujevac je podneo i ljudske gubitke. Četrdeset dvoje sugrađana izgubilo je život na vojnim položajima širom zemlje, što je ostavilo dubok trag u svakoj porodici i lokalnoj zajednici. Ovi gubici dodatno su pojačali osećaj kolektivne tragedije i tuge.
Život pod sirenama
Tokom trajanja bombardovanja, svakodnevica građana bila je potpuno promenjena. Škole su radile otežano ili su bile zatvorene, privreda je stagnirala, a kulturni i društveni život gotovo da nije postojao. Ljudi su živeli između sirena između kratkih perioda zatišja i iznenadnih uzbuna koje su prekidale svaki pokušaj normalnosti.
Ipak, uprkos svemu, među građanima se razvila snažna solidarnost. Komšije su pomagale jedni drugima, delila se hrana, informacije i podrška. Upravo ta međusobna povezanost pomogla je mnogima da izdrže jedan od najtežih perioda u novijoj istoriji.
Sećanje koje traje
Danas, 24. mart predstavlja dan sećanja, opomene i poštovanja prema svima koji su pretrpeli posledice bombardovanja. Kragujevac, kao i čitava Srbija, čuva uspomenu na te dane kroz lična svedočenja, komemoracije i kolektivno pamćenje.
Ovaj datum ne simbolizuje samo početak razaranja, već i snagu, izdržljivost i jedinstvo ljudi koji su, uprkos svemu, uspeli da sačuvaju dostojanstvo i veru u bolje sutra.
