Danas ulazimo u poslednju nedelju posta, dani prožeti molitvom, pokajanjem i strogim postom. Imaju duboko duhovno značenje, a uz to, prate ih i brojni narodni običaji koji pružaju duhovnu snagu, blagostanje i mir.
Ova nedelja pred nama, koja počinje sa Strasnim ponedeljkom, predstavlja vrhunac Velikog posta i vreme kada se hrišćani pripremaju za najveći trenutak vere – Isusovo vaskrsenje.
Svi dani tokom Strasne, Velike nedelje Uskršnjeg posta nose naziv Veliki pa je tako i današnji dan Veliki ponedeljak.
Ova sedmica, koja najavljuje Uskrs, zove se i Stradalna nedelja Velikog posta, a taj naziv dodeljen joj je po staroslovenskoj reči strast koja znači stradanje, trpljenje i bol.
Strasna nedelja provodi se u najstrožem postu. Jede se isključivo hrana spremljena na vodi, određen broj vernika jede samo samo hleb, so i voće. Ulje i vino dozvoljeni su jedino na Veliki četvrtak, kada je ustanovljena Sveta tajna pričešća.
Svaki dan tokom ove nedelje naziva se u bogoslužbenim knjigama svetim i velikim zbog svetih i velikih događaja koji su se desili tih dana. Svaki dan ima svoju tematiku pa su tako ponedeljak, utorak i sreda posvećeni sećanju na poslednje besede Isusa Hrista.
Velika sreda
Velika sreda je dan kada mnogi vernici još uvek nastavljaju sa svojim radnim obavezama, ali uz sve dublje posvećenje duhovnim pripremama za praznik.
Zanimljivo je da su žene, prema tradiciji, na ovaj dan izbegavale šivenje, a stočna hrana bila je obavezna kako bi se stoka dobro pripremila za predstojeće svečanosti.
U nekim regionima Srbije, na Veliku sredu čupalo se bilje, verujući da ima moć da štiti od zlih sila.
Veliki četvrtak, obredne radnje i ritualna sejba
Veliki četvrtak je dan posvećen obradama u poljoprivredi, a jedini rad koji je bio dopušten bio je setva bostana. Smatralo se da je žetva na ovaj dan garancija za dobar prinos.
Žene su tog dana odlazile na reku, palile sveće i puštale ih niz vodu u znak sećanja na duše preminulih. Ovaj ritual je bio i znak poštovanja prema duhovima predaka.
Veliki petak, stradanje Isusa Hrista
Veliki petak je dan kada se sećamo Hristovog stradanja na krstu. Ovo je najstroži dan posta, jer je to vreme kada je Isus podneo najveće žrtve za spasenje čovečanstva.
Po narodnom verovanju, farbanje vaskršnjih jaja na Veliki petak ima duboko simbolično značenje.
U nekim krajevima, jaja se koriste i za zaštitu stoke, dok su u drugim verovanjima smeštena u crkve kao znak poštovanja prema Hristovom grobu.
Velika subota, priprema za Vaskrs
Velika subota je dan kada mnogi vernici nastavljaju sa farbanjem jaja, a posebno se ističe u tradicionalnim, gde se jaja farbaju u crveno verujući da je crvena boja simbol Isusovog vaskrsnuća. Ovaj dan je takođe vreme za pripremu posebnih vaskršnjih kolača, koji se ukrašavaju jajima i bosiljkom, čime se slavi život i obnovljeni duh.
Vaskrs, najveći hrišćanski praznik
Prema Jevanđelju, Isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu. Sa krsta prešao u grobnicu, a na Vaskrs je pobedio smrt i greh.
Ovaj praznik je temelj hrišćanske nade, jer kroz Isusovo vaskrsenje, vernici dobijaju obećanje života i spasenja.
Na Vaskrs, sve što vernici rade, od obeležavanja jaja do zajedinčkog slavljenja, ima za cilj proslavu života, obnove i nade.
