Pedeset godina je prošlo od kada je u Šumaricama otvorena ustanova koja danas nosi ime Muzej „21. oktobar”.
Za to vreme, kroz njene prostorije prošlo je više od pet miliona posetilaca. Ali priča o tome kako je muzej nastao počinje mnogo ranije od 1976. godine.
Dan koji je promenio grad zauvek
Oktobra 1941. godine, Kragujevac je bio grad pod nemačkom okupacijom. Kada su partizani u okolini napali nemačku vojsku, okoupaciona komanda je primenila pravilo kolektivne odmazde: za svakog ubijenog nemačkog vojnika streljati 100 civila, za svakog ranjenog – 50.
Između 19. i 21. oktobra, Vermaht je pohapsio muškarce po ulicama, kućama i radnim mestima. Streljanja su izvođena u Šumaricama, a za tri dana ubijeno je oko 3.000 ljudi. Među njima su bili radnici, seljaci, zanatlije i više od 300 učenika kragujevačkih škola i šegrta, izvučenih direktno iz učionica 21. oktobra, dok su najmlađe žrtve bili dečaci od čak 12 godina.
Kragujevački oktobar je jedan od najvećih pojedinačnih zločina nad civilnim stanovništvom u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Odmah po oslobođenju, preživeli i porodice žrtava počeli su da obeležavaju mesta streljanja. Ali do pravog memorijalnog kompleksa trebalo je da prođe skoro tri decenije.
Od grobnica do spomen-parka
Prve decenije posle rata, Šumarice su bile mesto neformalnog sećanja. Porodice su dolazile na mesta streljanja, postavljale skromna obeležja, pokušavale da identifikuju grobnice. Tek 1953. godine počelo je sistemsko obeležavanje masovnih grobnica i uređenje prostora kao memorijalnog. Na 352 hektara šume i livada danas se nalazi 30 masovnih grobnica u Šumaricama i još tri u okolnim selima.
Tokom 1960-ih godina podizani su prvi umetničko-memorijalni objekti. Najznačajniji od njih postavljen je 1963. godine, vajar Miodrag Živković izradio je bronzanu skulpturu „Prekinut let”, posvećenu streljanim đacima i profesorima. Skulptura prikazuje figuru sa slomljenim krilima i brzo je postala prepoznatljiv simbol ne samo Šumarica, već i čitavog Kragujevca.
Ideja o osnivanju muzeja sazrevala je paralelno sa rastom spomen-parka. Bila je potrebna institucija koja bi sistematski skupljala dokumente, svedočanstva preživelih, fotografije, lične predmete žrtava, nemačke vojne zapise. Bez toga, deo istorije bi se nepovratno izgubio.
Kako je nastao muzej?
Projektovanje muzeja povereno je arhitektama akademiku Ivanu Antiću i Ivanki Raspopović. Antić je bio jedan od najznačajnijih srpskih arhitekata 20. veka, poznat po sposobnosti da arhitekturom prenese složene emotivne i simboličke sadržaje. Zadatak nije bio lak: napraviti zgradu koja je funkcionalni muzej, ali i sama po sebi govori o onome što čuva.
Rešenje koje su osmislili bilo je radikalno i nekonvencionalno. Zgrada nema nijedan prozor. Jedina svetlost ulazi kroz kupole na vrhovima kula, jedini pogled koji je žrtvama bio dostupan. Crvena cigla kojom je obložena fasada nije slučajan izbor materijala. Trideset i tri kule, različitih i jednakih visina, prostorno objedinjuju svih 33 grobnice iz Šumarica i okolnih sela.
Osnova zgrade projektovana je u obliku krsta. Muzej ima dva nivoa. Gornji je namenjen stalnoj postavci, a donji art-prostor, privremenim izložbama, projekcijama i kulturnim programima. U donjem nivou se nalazi i ciklus od 29 slika Petra Lubarde pod nazivom „Kragujevac 1941″. Lubarda ih je testamentom ostavio Spomen-parku i nije ih prodao, nije ih poklonio instituicji, već ih je lično, pravno aktom ostavštine, namenio ovom mestu.
Muzej je svečano otvoren 15. februara 1976. godine, na Dan državnosti. Taj datum nije slučajan, otvaranje na Sretenje trebalo je da naglasi kontinuitet između istorijskog stradanja i nacionalnog pamćenja.
Zanimljivosti o muzeju
Muzej „21. oktobar” jedna je od retkih ustanova u svetu čija zgrada nije samo dom za eksponate, već je i sama eksponat i arhitektonski komentar na istoriju koju dokumentuje. Ivan Antić je isti princip primenio i na Muzej savremene umetnosti u Beogradu, koji je projektovao u isto vreme, ali na potpuno drugačiji način.
U stalnoj postavci muzeja čuvaju se i poslednje poruke koje su streljani uspeli da napišu pre izvođenja na streljanje. Listići papira, ponekad ispisani u žurbi, sa imenima, pozdravima, kratkim rečenicama. Ovi predmeti imaju poseban status u muzejskoj dokumentaciji i svrstani su kao primarni istorijski izvori i deo su zaštićene kulturne baštine.
Tradicionalna manifestacija „Bdenje”, koja se svake godine održava uoči 21. oktobra, jedna je od najdugovečnijih kulturnih manifestacija u Srbiji vezanih za memorijalne prostore. Kombinuje umetničke izložbe, filmske projekcije i muzičke programe.
Međunarodni salon antiratne karikature, koji se takođe održava u muzeju, jedini je takve vrste na Balkanu i privlači autore iz desetina zemalja sveta. Njegova poruka direktno odzvanja tematikom mesta na kome se održava.
Pedeset godina postojanja
Za pet decenija rada, Muzej „21. oktobar” posetilo je više od pet miliona posetilaca. Prolazili su đaci na ekskurzijama, istraživači, novinari, strani diplomati, potomci žrtava i potomci počinilaca.
Ustanova danas nastavlja da radi kao istraživački, dokumentacioni i kulturni centar. Tokom jubilarne 2026. godine, Spomen-park „Kragujevački oktobar” obeležava pola veka postojanja nizom izložbi i projekata koje su osmislili kustosi muzeja. Fokus nije samo na žrtvama iz 1941. već i na pedeset godina institucionalnog napora da se ta priča sačuva, razume i prenese dalje.
Muzej bez prozora stoji u Šumaricama već pola veka. Nije se promenio. Priča koju čuva se takođe nije se promenila, ali ono što se menja je broj nas koji dolaze da je čujemo.
Izložba “Bez naslova- simboli, ljudi, događaji”
Danas, 20. maja, u 18 časova, u Muzeju „21. oktobar“, svečano će biti otvorena izložba „Bez naslova – simboli, ljudi, događaji” autora višeg kustosa Marka Terzića (u saradnji sa umetničkim kolektivom ŠKART).
Izložba je prva u nizu koja je nastala povodom obeležavanja velikog jubileja, odnosno pola veka postojanja muzeja „21. oktobar“. U fokusu ove fenomenološke izložbe je sagledavanje, umetničko predstavljanje i promišljanje identiteta našeg jedinstvenog, antiratnog i antifašističkog muzeja kroz vreme. Odnosno, ključni autori, događaji i simboli koji su izdvojeni kao noseće tačke tog identiteta, koji se upravo kroz njih i formirao, stalno bio menjan i dograđivan.
Na izložbi će prvi put u Kragujevcu biti predstavljene vredne originalne skulpture, slike, neki od najznačajnijih muzejskih predmeta, knjige i mnogo toga drugog što svojom suštinom upravo reprezentuje pomenute tačke identiteta.
