Krsne slave predstavljaju spoj duhovnosti, porodičnog nasleđa i kulturnog bogatstva, tokom jula, vernici slave šest krsnih slava, a za svaku od njih vezuju se posebni običaji i verovanja
Rođenje Svetog Jovana Preteče – Ivanjdan – (7. jul)
Ivanjdan je dan kojim proslavljamo rođenje Svetog Jovana Krstitelja. Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence.
U vinogradima se ništa ne radi. Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Gružanke devojke posade u saksiji malo žita, a na Petrovdan gledaju kako je niklo.
Veče pred Ivanjdan devojke su brale ivansko (žuto ili crveno) i petrovsko (plavo) cveće, stavljale ga na jedno mesto, a zatim od tog cveća plele vence koje su potom stavljale na sve zgrade, torove, vrata, njive, livade, pa i na krst u selu. Smatra se da ivandanjski venci predstavljaju Sunce.
Sveti apostoli Petar i Pavle – Petrovdan – (12. jul)
Sveti apostol Petar je bio ribar koji je prvi izrazio svoju veru u Hrista i njegovo učenje, pripovedao je i stvorio neka od prvih uporišta nove vere. U narodu se veruje da Sveti Petar čuva stub na kome su Zemlja, nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda) i da on ima ključeve od raja.
Sveti apostol Pavle je bio farisej, ali kada je upoznao Hristovo učenje, prihvatio ga je i postao jedan od njegovih najvećih propovednika i teologa. Obojicu je u Rimu pogubio car Neron.
Na Petrovdan se ne radi u polju i ne počinju se nikakvi teži fizički poslovi.
Ranije se verovalo da se do Petrovdana jabuke ne seku nožem, jer bi mogao pasti grad koji će uništiti useve. Taj običaj se vezuje za verovanje da na Petrovdan Sveti Petar deli jabuke deci na onom svetu.
Zbog toga se na taj dan u nekim krajevima Srbije nose jabuke na poklon prvim susedima, a neki ih nose i u crkvu na osvećenje. U nekim krajevima deca sa zapaljenim lilama idu od kuće do kuće i domaćini im dele darove.
Sabor svetih dvanaest apostola – Pavlovdan – (13. jul)
Sveti Pavle je rođen u Tarsu u jevrejskoj porodici Venijaminovog plemena. Najpre se zvao Savle, učio se kod Gamalila i bio farisej i progonitelj prvih hrišćana koji su takođe bili jevrejskog porekla. Kada se čudesno obratio u hrišćansku veru postao je apostol i vatreni pobornik i propovednik Jevanđelja, od granica Arabije do Španije.Posečen je u Rimu u vreme cara Nerona kao i apostol Petar.
Od svog oca, učenog rabina, Pavle je stekao prvo obrazovanje u Tarsu, gde je pored Mojsijevog zakona učio i tkački zanat; izrađivao je ćilime i vojničke šatore, što će mu kasnije, na misionarskim putovanjima, biti jedan od načina izdržavanja. Tars je u to vreme bio čuven po svom univerzitetu, trećem po ugledu posle Atinskog i Aleksandrijskog. Školovanje je nastavio u Jerusalimu kod tada čuvenog fariseja Gamalila. Grčki jezik i grčku književnost znao je od rane mladosti.
Postradao je mučenički, 67. godine. Posečen je mačem kao rimski građanin. Dok je za Petrovdan vezano mnogo narodnih običaja, drugi dan tog praznika, tj. za Pavlovdan bitno je istaći samo nekoliko utemeljenih u tradiciji pravila.
Iako nije u pitanju crveno slovo, u nekim krajevima se ovaj praznik poštuje kao i Petrovdan i ne radi se ništa u polju. Takođe, domaćice se uzdržavaju od kućnih poslova kao što su pranje veša, čišćenje…
Sveti velikomučenik Prokopije – (21. jul)
Na dan 21. jula, 303. godine, mučenički je postradao veliki Hristov sledbenik, koga srpski narod posebno slavi. Sv. Prokopije potiče iz Jerusalima. Ime mu je bilo Neanije. Prihvatio se vojničke službe za vladavine cara Dioklecijana. U vreme jednog pohoda Hristos mu se čudesno javio, ukazavši mu na veliki svetli krst na nebu. On se krstio i dobio ime Prokopije.
Javno je ispovedio svoju veru, znajući da će biti pogubljen.
U pojedinim delovima Srbije taj dan se posebno praznuje radi zdravlja dece, dok se u nekim zabranjuje kupanje.
Prokopije je krsno ime pojedinih rodova, a u nekim naseljima je zavetni dan. Kamenoresci i rudari praznovali su ovaj dan kao slavu svojih zanata. Izbegavaju se svađe i psovanje.Veliki svetac iz starog Zaveta, na spomen kada su nekad mnoga deca umirala. Praznuju ga i muslimani.
U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sv. Prokopije pohodi i blagosilja mladence.
Tog dana se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje, jer se smatra da se tako čini veliki greh. Takođe se na današnji dan nije kupalo u tekućim vodama.
Sabor Svetog Arhangela Gavrila – (26. jul)
Arhangel Gavrilo je živa sila bestelesna i jedan od sedmorice serafima najbližih Božjem prestolu. Učestvovao je u Božijem stvaranju sveta i u borbi protiv “palih” anđela, predvođenih samim zlom – Satanom, navodi SPC.
Takođe, poznat je i kao donosilac srećnih vesti, a slavi se kao anđeo Blagovesnik zadužen za radosne ili blage vesti i onaj koji je najavio Zahariji rođenje Jovana Preteče Hristovog – Svetog Jovana Krstitelja.
Takođe, javio se Joakimu i Ani i najavio rođenje Presvete Bogorodice Marije, a potom i Presvetoj Bogorodici Mariji sa vešću da će roditi Sina, spasitelja ljudskog roda, Gospoda Isusa Hrista.
Tradicionalno se veruje da na taj dan ne treba raditi, posebno ne teške fizičke poslove. Takođe, naši stari su verovali da na ovaj dan ne treba da se bave ručnim radovima, odnosno da šiju ili pletu.
Sveta velikomučenica Marina – Ognjena Marija – (30. jul)
Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije.
Krstila se u 12. godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala je u vreme cara Dioklecijana. Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom ona spada u “ognjevite” svece.
Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine “gori nebo i zemlja”, ne rade nikakvi poslovi.
Ognjenu Mariju slave svi koji su imali štetu od oluja i gromova. Otuda narodna izreka koja kaže – Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu.
Međutim, veruje se da je grmljavina na ovaj dan veoma loš znak i da predskazuje glad i velike nesreće. Ukoliko pak prođe bez olujnog vremena, veruje su u napredak i blagostanje.
