.png "Kako je nastalo Gružansko jezero: Priča o potopljenim selima, žednom Kragujevcu i najvećem vodnom projektu Šumadije")
Kada danas pogledamo mirnu površinu Gružanskog jezera, teško je zamisliti da se ispod nje nekada nalazila plodna dolina kroz koju je tekla reka Gruža, sa njivama, voćnjacima, putevima i domaćinstvima. Jezero koje danas predstavlja jedan od najvažnijih izvora pijaće vode u centralnoj Srbiji nije nastalo prirodnim putem, već kao rezultat jedne od najvećih infrastrukturnih odluka u istoriji Šumadije.
Njegovo nastajanje nije bila samo građevinska priča. Bila je to priča o rastu jednog industrijskog grada, nedostatku vode, političkim odlukama, stručnim raspravama i velikim promenama koje su zauvek izmenile život ljudi u dolini Gruže.
Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka Kragujevac je doživljavao snažan industrijski razvoj. Fabrika “Zastava” širila je proizvodnju, broj stanovnika ubrzano je rastao, a grad je iz godine u godinu trošio sve više vode.
Dotadašnji izvori više nisu mogli da zadovolje potrebe stanovništva i privrede. Grošničko jezero, koje je decenijama bilo glavni izvor vode za Kragujevac, postajalo je nedovoljno. Dodatni bunari kod Velike Morave privremeno su ublažili problem, ali je bilo jasno da je potrebno pronaći novo, dugoročno rešenje.
Počela je višegodišnja potraga za lokacijom na kojoj bi mogla biti izgrađena nova akumulacija. Razmatrano je više mogućih rešenja – pregrađivanje drugih reka u Šumadiji, proširenje postojećih sistema, pa čak i dovođenje vode iz udaljenijih slivova.
Na kraju je stručna analiza pokazala da reka Gruža predstavlja najpovoljnije rešenje. Bila je jedna od vodom najbogatijih reka ovog dela Srbije, a njena dolina omogućavala je formiranje velike akumulacije. Institut “Jaroslav Černi”, vodeća domaća ustanova za vodoprivredu, izradio je stručne analize i projekat buduće brane.
Poseban prostorni plan za buduće jezero usvojen je sredinom sedamdesetih godina, ali stručnjaci nisu bili jednoglasni. Pojedini geolozi i hidrolozi upozoravali su na složenu konfiguraciju terena, dok su drugi smatrali da će koristi višestruko nadmašiti rizike.
Presudila je potreba za sigurnim vodosnabdevanjem. Doneta je odluka da se u klisuri kod sela Pajsijević izgradi velika betonsko-lučna brana.
Gradnja je počela 1979. godine. Bio je to jedan od najvećih građevinskih poduhvata u tadašnjoj Šumadiji. Brana visoka oko 52 metra i duga gotovo 290 metara predstavljala je izuzetno zahtevan inženjerski projekat. Istovremeno su građeni cevovodi prema Kragujevcu i postrojenje za preradu vode, kako bi novi sistem mogao odmah da bude uključen u vodosnabdevanje.
Kako je brana završavana, počelo je punjenje buduće akumulacije. Voda je polako prekrivala dolinu Gruže, pretvarajući nekadašnje oranice u jezero dugo oko deset kilometara.
Za mnoge stanovnike okolnih sela to nije bio samo tehnički projekat već lična drama. Delovi zemljišta ostali su pod vodom, menjani su putevi, pojedina domaćinstva su iseljena, a generacije ljudi morale su da se oproste od mesta na kojima su živeli i radili. Mnogi stariji meštani i danas pamte trenutak kada je voda zauvek prekrila delove doline.
Godine 1983. završeno je punjenje akumulacije, dok je naredne godine Gružanski vodovodni sistem priključen na mrežu Kragujevca. Time je grad dobio stabilniji izvor pijaće vode, što je bio osnovni cilj čitavog projekta.
Danas Gružansko jezero zauzima površinu od oko devet kvadratnih kilometara, sa obalom dugom oko 42 kilometra i ukupnom zapreminom većom od 64 miliona kubnih metara vode. Osim što snabdeva vodom Kragujevac i okolna naselja, njegova uloga je i zaštita od poplava, regulacija vodnog režima i očuvanje rezervi vode tokom sušnih perioda.
Međutim, priča o Gružanskom jezeru nije završena njegovom izgradnjom. Poslednjih decenija stručnjaci sve češće upozoravaju na probleme koji ugrožavaju ovu akumulaciju. Erozija zemljišta, nanos mulja, nekontrolisana gradnja u slivu, otpadne vode i zagađenje predstavljaju ozbiljan izazov za očuvanje kvaliteta vode. Upravo zbog toga stručna javnost često ističe da zaštita sliva mora biti jednako važna kao što je nekada bila sama izgradnja brane.
Gružansko jezero danas mnogi doživljavaju kao prirodni biser Šumadije, omiljeno mesto ribolovaca, izletnika i ljubitelja prirode. Ipak, ono nije nastalo delovanjem prirode, već kao odgovor na jedan od najvećih problema sa kojim se Kragujevac suočavao u drugoj polovini dvadesetog veka – nedostatak vode.
Ispod njegove mirne površine ostala je jedna dolina koja je decenijama hranila okolna sela. I upravo zato Gružansko jezero nije samo akumulacija vode. Ono je simbol razvoja Šumadije, ali i podsetnik da veliki infrastrukturni projekti uvek menjaju živote ljudi, ostavljajući trag koji traje mnogo duže od same gradnje.
