“Imam, imam, imam… Nemam”! U Pešačkoj zoni u Kragujevcu ozbiljna je gužva, vode se ozbiljni pregovori – u toku je razmena, a valuta su sličice za zvanični album Mundijala.
Kragujevačka pešačka zona danas je berza, pregovarački centar i mesto gde generacijski jaz apsolutno prestaje da postoji. Povod je Svetsko prvenstvo u fudbalu, a valuta o kojoj zavisi sreća stotina Kragujevčana ima dimenzije od nekoliko centimetara.
I dok bi neko sa strane pomislio da je reč o zabavi isključivo za klince, slika sa terena ga demantuje. Jedni pored drugih, u savršenoj simbiozi, naoružani spiskovima i duplikatima, stoje osmogodišnjaci koji tek uče fudbalske sastave i njihovi očevi, pa i deke, koji sa istim žarom u očima jure onog jednog preostalog igrača sredine terena koji nikako da “padne” u kesici.
“Došao sam sa sinom da mu pomognem, ali iskreno, ja sam nervozniji od njega. Nama fali još pet komada, ne idemo kući dok ne rešimo bar tri”, kroz smeh nam kaže jedan sugrađanin, dok sa gomilom duplikata u rukama skenira situaciju u masi.
Strategije su ozbiljne – duplikati se sortiraju po brojevima, spiskovi “živih” brojeva se drže kao najveća tajna, a pregovaračke sposobnosti malih Kragujevčana mogle bi da posrame i ozbiljne menadžere. Ovde se ne gleda ko je ko, bitno je samo imaš li sjajnu sličicu grba ili stadiona i da li si spreman za “trampu veka” – tri obične za jednu “zlatnu”.
Ono što je najlepše u celoj ovoj gužvi jeste sjajna energija. U moru ekrana, telefona i digitalnog života, Kragujevčani su danas izabrali stari dobri papir, druženje na otvorenom i retro tradiciju koja odbija da umre.
