Kada se rano ujutru magla spusti iznad površine vode, a prvi zraci sunca obasjaju obalu, Gružansko jezero dobija potpuno drugačiji izgled. Tada se na njegovim obalama mogu videti ljudi koji u tišini pripremaju štapove, proveravaju mamce i čekaju onaj trenutak zbog kojeg se ribolovu vraćaju iznova i iznova. Za mnoge ribolovce iz Kragujevca, Knića, Gornjeg Milanovca i okolnih mesta, Gruža nije samo mesto za pecanje – ona je deo tradicije, mesto odmora i beg od svakodnevne gužve.
Ovo veštačko jezero, koje mnogi nazivaju i „šumadijskim morem“, decenijama predstavlja jednu od najpoznatijih ribolovačkih destinacija u ovom delu Srbije. Njegova prostrana površina, razuđena obala i bogat riblji fond privlače kako iskusne pecaroše, tako i one koji tek prave prve korake u svetu ribolova. Međutim, za većinu njih najveća vrednost Gružanskog jezera nije samo u ulovu, već u osećaju koji pruža nekoliko sati provedenih pored vode.
Na obalama Gruže često se mogu sresti ribolovci različitih generacija. Dok stariji pecaroši prepričavaju priče o velikim ulovima iz prošlosti, mlađi dolaze sa modernom opremom, savremenim tehnikama i željom da dožive svoj prvi veliki ulov. Ipak, bez obzira na godine i iskustvo, svi se slažu u jednom – ribolov na Gružanskom jezeru zahteva strpljenje.
„Ovde se ne dolazi samo zbog ribe. Nekada sediš ceo dan, možda ništa ne uloviš, ali se vratiš kući mirniji. To je ono što je posebno kod ovog mesta“, priča jedan od dugogodišnjih ribolovaca koji gotovo svake nedelje dolazi na Gružu.
U vodama Gružanskog jezera mogu se pronaći brojne vrste riba, među kojima su šaran, som, štuka, smuđ, deverika, bodorka i babuška. Upravo zbog raznovrsnosti ribljeg fonda, jezero je zanimljivo različitim kategorijama ribolovaca. Ljubitelji šaranskog ribolova dolaze u potrazi za kapitalnim primercima, dok drugi uživaju u laganom pecanju bele ribe i druženju kraj obale.
Međutim, iskusni ribolovci znaju da Gruža nije voda na kojoj se uspeh može garantovati. Ona traži poznavanje terena, praćenje vremenskih uslova i dobro odabranu taktiku. Nekada će riba reagovati na kukuruz, nekada na crva, a nekada će biti potrebno mnogo više strpljenja i čekanja da se desi ono zbog čega je štap zabacen.
„Svako jezero ima svoju priču, a Gruža ima karakter. Moraš da je upoznaš. Nije dovoljno samo doći i zabaciti udicu“, objašnjava jedan od pecaroša.
Pored lepote prirode i ribolovačkog duha, poslednjih godina sve češće se govori i o problemima sa kojima se ovo jezero suočava. Ribolovci ukazuju na potrebu za većom brigom o obali, očuvanjem prirode, sprečavanjem zagađenja i odgovornijim odnosom svih koji dolaze na jezero. Kako kažu, Gružansko jezero pripada svima, ali samo odgovornim ponašanjem može ostati mesto na koje će dolaziti nove generacije.
U vremenu kada ljudi sve više traže mir i beg od ubrzanog načina života, Gruža ima posebnu vrednost. Ona nije samo površina vode na kojoj se love ribe, već prostor gde nastaju uspomene – jutra provedena uz prvi čaj kraj štapa, razgovori sa prijateljima, tišina koju prekida samo zvuk signalizatora i radost kada se na drugom kraju strune pojavi dugo čekani ulov.
Možda je upravo to najveća tajna Gružanskog jezera. Nije ga moguće meriti samo kilogramima ribe ili brojem ribolovaca koji ga posećuju. Njegova vrednost je u osećaju koji pruža ljudima koji mu se vraćaju. A pravi ribolovac zna – nekada najveći ulov nije ono što izvučemo iz vode, već ono što pronađemo dok pored nje čekamo.
.png "Šumadija između sela i grada: kako se menja lice centralne Srbije")
.png "Kako je nastalo Gružansko jezero: Priča o potopljenim selima, žednom Kragujevcu i najvećem vodnom projektu Šumadije")
