U pojedinim starijim stambenim zgradama u Kragujevcu problem više nisu dotrajali zidovi ili stare instalacije, već navike pojedinih stanara. Kese sa smećem ostavljene u hodnicima, kartonske kutije, stari nameštaj i podrumi puni otpada stvaraju uslove za pojavu bubašvaba, a nezadovoljstvo među komšijama raste.
Stanari ističu da problem nije u čišćenju i održavanju zgrada, već u komšijama, koji tu žive i neodgovorno se ponašaju.
„Naša spremačica redovno pere stepenište i kupi smeće. Tu nemamo zamerku. Problem nastaje kada neko ostavi kesu ispred vrata do ujutru ili kada podrum postane ostava za sve što nikome više ne treba“, priča jedna stanarka.
U starijim zgradama podrumi su često zajednički prostor koji se godinama puni stvarima koje niko ne koristi.
Stari ormari, kartonske kutije, polomljene stolice, daske, stare gume i drugi otpad ostaju mesecima, pa i godinama. Kada se tome dodaju vlaga i ostaci hrane, stvaraju se uslovi pogodni za razvoj insekata.
„Kod nas se bubašvabe uglavnom pojavljuju leti. Dovoljno je da jedan stan ostavlja smeće ispred vrata nekoliko sati i vrlo brzo ih ima u celom ulazu“, kaže jedan stanar.
Kako kažu bubašvabe kroz instalacije, ventilacione otvore i zajedničke prostorije lako prelaze u druge delove zgrade, zbog čega tretman jednog stana često nije dovoljan.
„Ako jedan deo zgrade vodi računa, a drugi ne, problem će se vraćati. Dezinsekcija daje rezultate samo kada se istovremeno ukloni uzrok zbog kojeg se insekti pojavljuju“, objašnjava sagovornik.
Najviše nezadovoljstva među stanarima izazivaju upravo navike pojedinaca.
„Razumem da neko kasno dođe s posla, ali nije normalno da kesa sa otpacima stoji celu noć ispred vrata. To nije privatni prostor, već zajednički hodnik“, kaže jedna Kragujevčanka.
Drugi sagovornik dodaje da problem nisu samo kese.
„Ljudi ostavljaju stare kutije, dečja kolica, bicikle, pa čak i stari nameštaj. Posle se svi čude kada se pojave insekti. Bacaju u prolazu smeće po stepeništu, svašta može da se vidi, čak i korišćene maramice.“
Stanari ističu da postoje zgrade stare i po nekoliko decenija u kojima ovakvih problema nema.
„Sve zavisi od ljudi. Kod moje majke je zgrada iz sedamdesetih godina i nikada nisu imali bubašvabe. Kod nas je noviji ulaz, ali nekoliko komšija ne vodi računa i odmah se vidi razlika“, kaže jedan sagovornik.
To potvrđuje i činjenica da se problemi najčešće javljaju u ulazima gde se zajednički prostori koriste bez dogovora i osnovnog reda.
Mnogi stanari smatraju da će problem nestati čim se uradi zaprašivanje.
Međutim, iako je dezinsekcija rađena, insekti su se vraćali, jer su im uskovi odgovarali – ostaci hrane, smeće koje satima stoji u hodnicima i neuredni podrumi.
Zbog toga se u pojedinim zgradama dezinsekcija ponavlja više puta godišnje, iako bi uz drugačije navike stanara potreba za tim bila znatno manja.
,,Iako postoji alarm na vratima, neki stanari ostavljaju vrata otvorenim, kako bi se došlo do svežeg vazduha, tu ulaze životinje, pa ih neko ne vidi i ostanu zarobljene u zgradi po celu noć.“
U većini zgrada je problem način na koji se koriste zajednički prostori. Redovno održavanje ulaza i dezinsekcija mogu da ublaže posledice, ali bez odgovornijeg odnosa pojedinih stanara prema smeću i zajedničkim prostorijama, isti problem se iz godine u godinu ponavlja.
