Kada dođe vreme da se roditelj vrati na posao, pred njim se otvori jedno od najstresnijih pitanja savremenog roditeljstva – ko će čuvati dete?
Opcija ima nekoliko, ali ni jedna nije jednostavna. Vrtić znači čekanje na listu i mesečne troškove, dadilја znači još veće troškove, a ostanak kod kuće znači odricanje od plate i karijere. Tim povodom portal Puls Šumadije pitao je Kragujevčane kako oni rešavaju ovu dilemu, a odgovore možete pogledati u nastavku teksta.
Od ukupnog broja ispitanika, najveći deo, gotovo polovina odgovorila je da decu čuvaju sami ili uz pomoć porodice i prijatelja.
“Nekako se snađemo, jedan radi prepodne, drugi popodne, baka preuzme dete posle posla, a komšinica pomogne kada baš zatreba”, navela je jedna od čitateljki, opisujući svakodnevnu rutinu koja je mnogim kragujevačkim roditeljima dobro poznata.
Na drugom mestu po zastupljenosti nalazi se državni vrtić, koji koristi oko trećina ispitanika.
“Zadovoljni smo vrtićem, ali put do upisa nije bio nimalo lak, bilo je veoma neizvesno i čekali smo mesecima”, rekao je jedan otac.
Zvanični podaci govore da na konkurs za upis u vrtiće čiji je osnivač grad Kragujevac za 398 mesta prijavilo se čak 2.088 dece, što znači da se za jedno mesto praktično borilo petoro dece. Za školsku 2025/2026. godinu situacija je nešto povoljnija, kapaciteti se iz godine u godinu postepeno povećavaju, ali potražnja i dalje premašuje raspoloživa mesta.
S druge strane, privatni vrtić bira svega desetak odsto ispitanika, najčešće oni kojima fleksibilniji raspored i manji broj dece u grupi prevagnu nad višom cenom.
“Dosta je skuplje, ali znamo da je dete u maloj grupi i da mu se posvećuju”, objasnila je jedna majka.
Privatni vrtići u Kragujevcu nude prilagođeniji program i duže radno vreme, ali njihova mesečna cena se kreće daleko više od cene državnih vrtića, što ih čini nedostupnim za veliki deo porodica sa prosečnim primanjima.
Još jedna opcija koju su ispitanici pominjali jeste angažovanje dadilje – žene koja čuva dete kod kuće. Ipak, ovu opciju praktikuje manji broj porodica, i to ne samo zbog cene koja je daleko viša od bilo kog vrtića, već i zbog toga što mnogi roditelji smatraju da dete treba da bude okruženo vršnjacima, da uči da se snalazi u kolektivu i razvija socijalne veštine koje kućno čuvanje jednostavno ne može da pruži.
Takođe, određen broj roditelja odgovorio je da je jedan od partnera odlučio da ostane kod kuće i lično preuzme brigu o detetu, najčešće majka, koja karijeru stavlja na čekanje dok dete ne poraste dovoljno za vrtić. To nije uvek slobodan izbor, već često jedino rešenje koje u datom trenutku ima smisla.
“Nisam žalila, ali nije bila laka odluka, ni finansijski ni lično”, iskreno je rekla jedna od čitateljki.
