DA LI STE ZNALI ČIJE IME NOSI STADION ČIKA DAČA: Stadion posvećen čoveku koji je doneo prvu fudbalsku loptu u Šumadiju!! (FOTO)
Kragujevac, grad u srcu Šumadije, krije jedan od najpoznatijih sportskih simbola Srbije – stadion „Čika Dača“. Ime stadiona nije slučajno, već nosi snažnu istorijsku poruku i podseća na čoveka koji je ostavio neizbrisiv trag u sportskom životu zemlje – Danila Stojanovića, poznatijeg kao Čika Dača.
PIONIR FUDBALA U SRBIJI
Rođen 24. oktobra 1877. godine u Lapovu, Danilo Stojanović se sa fudbalom prvi put susreo tokom školovanja u nemačkom Mitvajdu, gde je boravio kao stipendista kragujevačke “Topolivnice”. Još tada se, kako je zapisao u svojim memoarima, zaljubio u ovu igru do te mere da mu je postala sastavni deo života. Od svoje skromne studentske ušteđevine kupio je dve fudbalske lopte i gotovo kompletnu opremu za jedan tim, čvrsto odlučan da ovu igru donese u Srbiju.
„Још за време студија у Немачкој“, пише Данило Стојановић у својим мемоарима,„играјући фудбал у једном пољском клубу који се звао Висла, толико сам заволео фудбал да ми је од тог времена постао такорећи саставни део живота. Зато сам, још тамо у Немачкој, решио да ову лепу игру пренесем у нашу земљу, због чега сам од своје скромне студентске уштеђевине набавио две лопте и безмало комплетну спрему за један фудбалски тим.“
Po povratku sa školovanja u Nemačkoj, Stojanović je paralelno sa svojim redovnim poslom radio i kao nastavnik u Vojno-zanatlijskoj školi Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu. Bogato znanje o fudbalu vrlo brzo je preneo na svoje učenike, obećavši im da će im pokazati “stvar koja će svima izmeniti živote“.
Tako je u pauzi između dva školska časa Stojanović pred iznenađene đake izneo fudbalsku loptu, koja je izazvala veliko oduševljenje i radoznalost među njima. U trenutku kada je šutnuo loptu, poslavši je u visokom luku na drugi kraj dvorišta, đaci su se momentalno rastrčali u pravcu njenog kretanja. Bio je to trenutak kada je posejana klica ove magične igre među kragujevačkom omladinom.
Za razliku od mlađe populacije koja je bila oduševljena novom igrom, oni stariji i ugledniji stanovnici kragujevačke čaršije sa negodovanjem su gledali kako njihova deca „jurcaju po poljani za jednom običnom mešinom, i to onako razgolićena, samo u gaćicama“. Tako je fudbalske zanesanike od prvog dana pratio malograđanski podsmeh, koji, pak, nije previše uticao na njihovu ljubav prema ovoj čudnovatoj igri.
OSNIVANJE PRVOG KLUBA
Samo par dana nakon što je đacima predstavio fudbalsku loptu, Danilo Stojanović je u jednoj učionici Vojno-zanatlijske škole održao osnivačku skupštinu prvog kragujevačkog fudbalskog kluba, koji je nazvan Šumadija. Na toj sednici, održanoj 14. septembra 1903. godine, prvi put se iz svih grla zaorilo: “Živeo Čika Dača!”, pa je od tog dana ovaj 24-godišnji momak poneo nadimak znatno primereniji nekom čoveku zrelijih godina, mada ga je, istini za volju, svojim bogatim iskustvom i retkom vizionarskošću apsolutno zaslužio.
Nedugo zatim, prvi fudbalski klub u Kragujevcu i centralnoj Srbiji dobio je i svoje igralište na Vašarištu, gde su se često odigravale utakmice između fudbalera Šumadije i ostale kragujevačke omladine. Čika Dača je pored funkcije predsednika kluba imao aktivnu ulogu i na terenu, igrajući na pozicijama golmana i levog krila.
U Šumadiji je Čika Dača ostao do 1906. godine, a zatim se po službenoj dužnosti preselio u Beograd. Kako nije mogao bez fudbala, ubrzo je pristupio Sokolu, koji je u to vreme imao zavidan broj igrača. Kada je 1911. godine osnovan Beogradski sportski klub (skraćeno BSK), Čika Dača je izabran za potpredsednika.
NASTAVAK KARIJERE I DOPRINOS FUDBALU
Odmah po osnivanju BSK je odigrao prvu međugradsku utakmicu protiv kragujevačke Šumadije, u kojoj je slavio sa ubedljivih 7:1. Po nepisanom srpskom pravilu, tom prilikom došlo je do raskola između Stojanovića i ostalih članova BSK-a. Kao osnivač SK Šumadija, inženjer Stojanović je Kragujevčanima posle ove utakmice uputio pismo u kome im je obećao revanš, što se nije dopalo ostalim članovima beogradskog kluba, koji su zatražili ostavku svog potpredsednika. Njegov odgovor bio je jedini mogući – momentalno istupanje iz kluba!
Kao čoveka nemirnog duha i neiscrpne energije Danila Stojanovića nije držalo mesto, tako da je konstantno bio u potrazi za novim izazovima. Zato se posle godinu dana provedenih u BSK-u otisnuo u novu avanturu, pristupivši beogradskom Dušanovcu, da bi 1913. godine osnovao novi klub, koji je u znak sećanja na pobedu srpske vojske u Prvom balkanskom ratu poneo ime Velika Srbija.
Tokom Prvog svetskog rata, Stojanović je zajedno sa srpskom vojskom i civilima preživeo albansku golgotu, a zatim se kao izbeglica obreo u Francuskoj. Čim su se stekli odgovarajući uslovi, počeo je da trenira u Olimpiku iz Marseja, zatim je igrao u pariskom ASF-u i najzad u Etoalu iz Sen Mora (predgrađe Pariza). Tu je imao i radionicu za proizvodnju burgija, u kojoj je svoju egzistenciju našla i nekolicina fudbalera iz Srbije.
Nakon oslobođenja, aprila 1919. godine Čika Dača je obnovio rad Velike Srbije. Klub je, u skladu sa novonastalim okolnostima i stvaranjem jedinstvene države Južnih Slovena, promenio naziv u SK Jugoslavija. Baš kao i u prethodnim klubovima koje je osnivao, Stojanović je i u SK Jugoslavija, paralelno sa funkcijom predsednika koju je obavljao do polovine 1921. godine, imao značajnu ulogu i na samom terenu. Njegova golmanska karijera je, uz povremene prekide, potrajala do njegove 46. godine života, mada su, istini za volju, njegove organizatorske sposobnosti daleko premašivale igračke kvalitete.
ČOVEK VREDAN POŠTOVANJA
STADION „ČIKA DAČA“ DANAS
U znak sećanja na ovog velikog čoveka i sportskog vizionara, stadion FK Radnički u Kragujevcu ponosno nosi njegovo ime. Renoviran 2007. godine, danas ima kapacitet od 15.100 sedećih mesta, uz tri pomoćna igrališta. Stadion ispunjava i sve uslove za atletska takmičenja po standardima Svetske atletske federacije.
Za navijače FK Radnički 1923, „Čika Dača“ je mnogo više od stadiona. To je svetinja, simbol tradicije i zajedništva, mesto gde se rađa sportska strast i gde se iznova piše istorija.
Krajem 2012. počelo je rušenje starih neuslovnih svlačionica i gradnja novog objekta svlačionica sa upravnim blokom. Objekat je površine 1400 m², a u njemu će se nalaziti svlačionice za igrače i sudije, prostor za antidoping kontrolu, omladinski pogon Radničkog, upravu kluba i pres centar. Ukupna vrednost investicije je oko 100 miliona dinara, a sredstva su obezbedili donatori fudbalskog kluba i grad Kragujevac.
U leto 2024. otpočeli su radovi na još jednom renoviranju stadiona. Radovi su obuhvatali postavljanje reflektora i novih stolica, zamenu semafora, sređivanje pomoćnog terena i atletske staze, kao i uređenje VIP i TV lože.
