Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 12. jula proslavljaju Petrovdan, veliki praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu. Ovaj dan, koji je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom, označava i kraj Petrovskog posta, a u našem narodu za njega se vezuju brojni živopisni običaji i duboka verovanja.
Sveti apostoli Petar i Pavle smatraju se prvim vrhovnim apostolima i stubovima hrišćanske vere. Dok je Petar, kao ribar iz Galileje, bio prvi koji je jasno ispovedio veru u Hrista, Pavle je od progonitelja hrišćana postao jedan od najvećih propovednika Novog zaveta. Obojica su mučenički stradala u Rimu istog dana, zbog čega ih crkva slavi zajedno.
Sveti apostol Petar bio je ribar po imenu Simeon. Kada je pošao za Gospodom, dobio je ime Petar. Prvi od učenika jasno je izrazio veru u Isusa.
Posle silaska Svetoga Duha, kao propovednik Jevanđelja, posle samo jedne besede u Jerusalimu, obratio je u veru oko tri hiljade duša. Propovedao je Jevanđelje po Palestini i Maloj Aziji, po Iliriku i Italiji.
Činio je moćna čudesa. Po zapovesti cara Nerona, osuđen je na smrt. Smatrajući da je nedostojan da umre kao sin Božiji, tražio je da ga razapnu naopako.
Sveti apostol Pavle, rođen je kao Savle, iz Tarsa. Bio je farisej i gonitelj hrišćanstva. Kada mu se na putu za Damask javio Gospod, čudesno se preobratio. Na krštenju, dobio je ime Pavle, i postao apostol.
Propovedao je od granica Arabije do Španije, među Jevrejima i među neznabošcima. Posečen je u Rimu, u vreme cara Nerona, kad i apostol Petar.
Paljenje lila – Običaj koji najviše raduje najmlađe
Jedan od najlepših i najstarijih običaja koji se zadržao u mnogim krajevima Srbije, naročito u zapadnom delu zemlje, jeste paljenje lila (petrovdanskih vatri). Lilanje se tradicionalno izvodi uoči Petrovdana, odnosno u večernjim satima 11. jula.
Lile se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze, koja se pričvrsti na leskov štap. Meštani, a pre svega deca, okupljaju se na raskrsnicama, uzvišenjima ili ispred hramova, gde pale ove buktinje i vrte ih u krug, pevajući: „Lila gori, žito rodi“. Veruje se da ova svetlost donosi plodnost, zdravlje i štiti domaćinstva od zlih sila.
Petrovdan je nezamisliv bez petrovače, posebne vrste ranih jabuka koje sazrevaju upravo oko ovog praznika.
U narodu postoji tradicija da se pre Petrovdana jabuke ne jedu i ne seku nožem, kako se ne bi prizvao grad i nevreme na useve. Na sam dan praznika, domaćice mese tradicionalni kolač sa ovim jabukama, poznat kao “petrovača”, kojim se slade ukućani, komšije i gosti.
Šta nikako ne treba raditi na Petrovdan
Prema narodnim verovanjima i običajima, na Petrovdan se strogo poštuju određene zabrane. Danas se nikako ne rade teški poslovi. Veruje se da na ovaj dan ne treba uprezati konje, niti raditi teške poljoprivredne poslove, kako se ne bi navukao gnev svetaca i uništila letina. Ne treba ni cepati drva i kositi travu.
Pošto se Petrovdanom završava post, od ovog dana vernici ponovo mogu da konzumiraju mrsnu hranu, pa se za prazničnu trpezu obično priprema pečenje.
