Jelena Mitrović iz Topolskog sela Rajkovac ima 47 godina a njen suprug 49. U skladnom braku su 28 godina i iz njihove ljubavi rodila su se dva sina. Jelena je dovela na miraz supruga Radovana i svih ovih godina složno i ruku pod ruku koračaju kroz život, baveći se poljoprivredom. Na porodičnom imanju imaju nekoliko desetina grla krupne stoke, obrađuju zemlju i proizvode rasad povrća.
“Imamo sada oko 30 grla stoke, 15 krava, deset junica i šest telića od četiri krave, prvi pit od kada smo 2020. godine krenuli da su nam se dve krave obliznile u razmaku od pet dana a prinove su nas čekale na hodniku jutri kada smo otišli da ih hranimo i muzemo, same su se otelile. 2020. smo krenuli sa tri krave, ostavljali žensku telad i naravno svaka je krštena i dobila ime i tako za ovih pet godina dođosmo do 30. Obrađujemo 30 hektara zemlje, od toga je naših 10 hektara a 20 je pod zakupom, suprug i ja to sve obrađujemo sami”, kaže Jelena.
Mitrovići imaju dva sina koja su zaposlena ali u slobodno vreme pomažu roditeljima na imanju. Jelena i Radovan sami postižu sve, jer Jelena paralelno sa njim radi sve poslove, pa čak vozi i traktor.
“Ja podjednako sa suprugom sve radim i vozim traktor i baliram i grabuljam i otvaram bale i sve što treba sa traktorima zajedno sa suprugom radim. Posao na poljoprivredi za ženu izgleda težak ali nije ništa teško kada voliš ono što radiš”, odlučno kaže naša sagovornica.
Pitali smo je kako izgleda jedan njen dan na selu, evo šta ona kaže:
“Moj jedan radni dan počinje u sedam sati i kako kada posao zahteva traje i do kasno. U pola sedam ustajem pijemo kafu i u sedam smo na radnom mestu, suprug čisti štalu, ja počinjem mužu, uzgred hranimo. On kada završi čišćenje prelazi u drugu štalu sa junicama i kod svinja, ja završavam mužu i teliće hranim i onda ulazimo u kuću, doručak nas čeka što moja majka spremi i onda kada doručkujemo idemo dalje na spremanje hrane za stoku, ja na jedan traktor i grabulju suprug presu i tako ceo dan dok nezavršimo. Onda popodne ponovo u štalu i tako svaki dan, hrana za stoku mora da se spremi.”
Da li joj je naporno i teško, ali Jelena je jasna pa kaže:
– Fizički mi ništa nije teško, sve znam da radim i da vozim, samo što još avion nisam vozila e to je jedino što se plašim i nikada ga neću ni probati. Ljubav prema životinjama je velika i zato mi ništa nije teško, sa voljom i bez umora sve radim, ništa mi nepredstavlja problem, zaključuje Jelena.
