Kod svakog pravog Šumadinca, čim kročiš preko praga, ne postavlja se pitanje „da li želiš”, već: „Oćeš l’ rakiju?”
To nije samo poziv na piće. To je poziv na gostoprimstvo, prijateljstvo i trenutak iskrene priče. Rakija u Šumadiji nije samo alkohol – to je ponos domaćina, znak pažnje i duh predaka pretočen u čašicu.
Vođeni tom toplom, domaćinskom atmosferom, odlučili smo da postavimo jedno jednostavno, ali veoma značajno pitanje za Šumadince na našem Instagram profilu, a to je: “Koju rakiju volite najviše da pijete?”
Na naše pitanje, je pristiglo čak 180 različitih odgovora, a rezultati su bili i očekivani, simpatični, i pre svega u pravom šumadijskom stilu – duhoviti.
Šljivovica kao kraljica šumadijskog stola
U Šumadiji nema svadbe bez šljivovice, nema slave, nema žalosti, ni veselja. Ona je kao voda – uvek tu, i u dobru i u zlu. Kad se neko rodi – nazdravi se. Kad neko ode – isprati se čašicom. Kad se ore njiva, zida kuća, ili prosto dođe komšija „na pet minuta” – šljivovica se toči bez pitanja.
Shodno tome, sasvim je prirodno što je baš šljivovica dobila prvo mesto u okviru naše ankete. I to ne bilo kakva – nego domaća, jaka, prepečena, onakva kakvu Šumadinci znaju da naprave, i još bolje da ocene.
Za mnoge, šljivovica nije samo alkohol. Ona je miris detinjstva, podsetnik na dedin voćnjak, na staru šupu u kojoj se pekla „po receptu koji se ne zapisuje, već prenosi s kolena na koleno”.
To je rakija koja miriše na zemlju, dim i uspomene. Kad je dobra, reže nos.
Dunja kao fina dama među rakijama
Na drugom mestu, sa značajnim brojem glasova i sve većim brojem zaljubljenika, našla se dunja – rakija koja osvaja svojom elegancijom i nežnim, ali upornim karakterom. Sve je popularnija, naročito među mlađim generacijama koje traže nešto drugačije od klasičnih jakih rakija. Dunja nije za one koji žure; ona se prvo miriše, pa tek onda polako srkne, gotovo kao da želi da ispriča svoju priču pre nego što se oseti njen puni ukus.
U komentarima su je opisivali kao rakiju za one posebne trenutke kada želiš da se opustiš i uživaš u svakom gutljaju. Neki su rekli da je to „piće koje greje kao bakin džemper u hladnim zimskim danima”.
Kajsija – meka, slatka i varljiva
Treće mesto u našoj anketi zauzela je kajsija – rakija koja osvaja nežnim mirisom i toplim, gotovo baršunastim ukusom. Na prvi gutljaj deluje pitko i blago, ali njena prava snaga krije se u postojanoj i pomalo varljivoj naravi. Ljubitelji kajsije često kažu da to nije rakija koja odmah upada u oči, ali kada „udari“, to je kao neočekivani trenutak koji dugo ostaje u sećanju.
U komentarima smo naišli na prave male poeme koje dočaravaju duh kajsije, kao što je:
„Kajsija je za one koji ne vole rakiju, ali je ipak piju.”
Za mnoge je kajsija ta tiha prijateljica – neupadljiva, ali uvek prisutna, spremna da te ugreje nakon dugog dana ili da začini razgovore koji traju do kasno u noć. Njena slatkoća mami, ali snaga ostaje kao podsetnik da se iza nežnosti često krije nepokolebljiv karakter.
