Kragujevac je decenijama nosio epitet jednog od najvažnijih obrazovnih centara centralne Srbije. Grad sa dugom industrijskom tradicijom, bogatom istorijom i univerzitetom koji okuplja hiljade mladih ljudi iz različitih krajeva zemlje, prirodno bi trebalo da bude mesto u kojem mladi vide svoju budućnost.
Ali između slike Kragujevca kao studentskog grada i stvarnosti svakodnevnog života mladih postoji sve veće pitanje – da li se u ovom gradu zaista ostaje ili se iz njega odlazi čim se završe studije?
Na prvi pogled, Kragujevac ima sve karakteristike univerzitetskog centra. Univerzitet u Kragujevcu okuplja veliki broj studenata, fakulteti privlače mlade iz okolnih gradova i opština, a studentski život daje gradu posebnu energiju. Tokom školske godine ulice, kafići i kulturni sadržaji postaju življi, a veliki broj mladih ljudi donosi novu dinamiku gradu.
Međutim, iza te slike krije se i druga strana priče. Za mnoge studente Kragujevac je samo privremena stanica – mesto gde će provesti nekoliko godina, steći diplomu, a zatim pokušati da sreću pronađu u Beogradu, inostranstvu ili nekom drugom većem centru.
Razlozi za odlazak mladih nisu nepoznati. Najčešće se pominju nedostatak kvalitetnih radnih mesta, manje mogućnosti za profesionalno usavršavanje i osećaj da se najveće šanse za uspeh nalaze van rodnog grada. Mladi žele da rade u struci, da napreduju i da imaju sigurnost, a kada to ne pronađu u sredini u kojoj su odrasli, odlazak postaje logičan izbor.
Poseban izazov predstavlja činjenica da grad koji ima veliki broj fakultetski obrazovanih ljudi mora da pronađe način da taj potencijal zadrži. Nije dovoljno da mladi samo studiraju u Kragujevcu – potrebno je da nakon diplomiranja imaju razlog da ovde ostanu.
Kragujevac ima prednosti koje mnogi gradovi nemaju. To je grad srednje veličine u kojem se kvalitet života može lakše pronaći nego u velikim metropolama. Blizina prirode, bogata istorija, kulturna tradicija i razvoj industrije mogli bi da budu osnova za stvaranje sredine u kojoj mladi ne bi samo prolazili, već gradili svoje karijere i porodice.
Poslednjih godina pojavljuju se i pozitivni signali. Razvoj novih kompanija, posebno u oblasti industrije, tehnologije i inženjerstva, otvara mogućnosti za zapošljavanje. Ipak, ostaje pitanje da li su te prilike dovoljne i dovoljno vidljive mladima koji danas donose odluku gde će nastaviti svoj životni put.
Možda najveći problem nije samo odlazak mladih, već osećaj da je odlazak jedina opcija. Grad koji želi budućnost mora mladima ponuditi više od diplome – mora im ponuditi perspektivu.
Kragujevac će zato u narednim godinama morati da odgovori na važno pitanje: da li želi da bude grad u kojem se mladi samo obrazuju ili grad u kojem ostaju, rade i stvaraju?
Jer pravi studentski grad nije onaj koji ima samo fakultete i studentske domove. Pravi studentski grad je onaj koji svojim mladim ljudima daje razlog da se posle studija vrate kući – ili da iz njega nikada ne požele da odu.
