Svako u Kragujevcu ima bar jednu priču o traženju majstora koja liči na potragu za blagom. Moleri koji se ne javljaju na telefon, vodoinstalateri koji obećaju “sutra” pa se ne pojave ni za nedelju dana, i električari čiji je red zakazan mesecima unapred. Dobar zanatlija je se danas teško pronalazi, a kad ga jednom pronađete, njegov broj telefona postaje nešto što se ljubomorno čuva i ne deli lako.
“Čuvam njegov broj kao zlato. Kad me neko pita ko mi je radio kupatilo, pravim se da se ne sećam” – priznaje, uz osmeh, jedna Kragujevčanka koja je pre dve godine renovirala stan. Iza te šale, međutim, krije se sasvim ozbiljan problem. U gradu koji se decenijama ponosio industrijskom tradicijom i vrednim rukama svojih majstora, dobar zanatlija danas je postao prava retkost za svakoga ko nešto gradi, popravlja ili renovira.
Kada je majstor postao privilegija, a ne usluga?
Nekada je pozivanje majstora bilo pitanje jednog telefonskog poziva i dogovora za naredni dan. Danas, prema iskustvima mnogih sugrađana, čekanje na termin za ozbiljniji posao, od kompletnog renoviranja kupatila do ugradnje grejanja, često traje i po mesec ili dva. Oni koji su uspeli da izgrade poverenje sa jednim majstorom retko su spremni da rizikuju sa nepoznatim izvođačem, pa se tako stvara svojevrsni zatvoreni krug. Dobri majstori rade za “svoje”, a svi ostali čekaju u redu ili se snalaze kako znaju.
Ova dinamika polako je stvorila i neformalno tržište preporuka. Brojevi telefona dobrih majstora prenose se od usta do usta, među familijom, bliskim prijateljima ili komšijama, dok oni koji takvu preporuku nemaju sve češće je potražuju i putem Facebook lokalnih ili Viber grupa.
Zašto mladi u Kragujevcu više ne biraju zanate?
Jedan od ključnih uzroka nedostatka majstora nalazi se u tome što mladi ljudi sve ređe biraju zanatska zanimanja. Srednje stručne škole beleže pad interesovanja za smerove poput vodoinstalatera, električara, molera ili stolara, dok istovremeno raste broj upisanih na gimnazije i fakultete. Roditelji često podstiču decu da nastave školovanje umesto da uče zanat, smatrajući da fakultetska diploma nosi veći društveni status, čak i kada iskusan majstor danas zarađuje više od mnogih diplomiranih stručnjaka.
“Deca danas žele da rade za kompjuterom, ne da se prljaju. A onda se svi čude kad nema ko kupatilo da im uradi”, kaže jedan iskusan keramičar koji u zanatu radi više od dvadeset godina i kaže da retko ko od mlađih pokazuje interesovanje da mu bude pomoćnik.
Dodatni problem je i to što je proces učenja zanata dugotrajan i zahteva strpljenje, dok tržište rada danas nudi brže i, bar naizgled, lakše opcije.
Kako je industrijska tradicija Kragujevca potisnula zanate?
Kragujevac je decenijama bio prepoznat kao industrijski centar, grad okrenut ka fabrikama i velikim pogonima. Ta orijentacija je uticala i na obrazovni sistem – škole i stručni kadrovi bili su usmereni ka industrijskim zanimanjima, dok su klasični zanati za potrebe domaćinstava ostajali u drugom planu. Kada je industrija prolazila kroz krize, mnogi majstori su ili promenili zanimanje ili otišli da rade u inostranstvu, gde su njihove veštine bolje plaćene i cenjenije.
Danas, dok se grad širi novim naseljima i dok se stari stanovi masovno renoviraju, potražnja za zanatskim uslugama je veća nego ikad, ali ponuda nije pratila taj rast. Rezultat je jednostavan: previše posla, premalo ruku koje znaju da ga urade kako treba.
Da li su cene porasle u odnosu na potražnju za majstorima?
Zanimljivo je da nedostatak majstora nije nužno doveo do drastičnog poskupljenja usluga u meri u kojoj bi se to očekivalo na tržištu sa velikom potražnjom – mnogi majstori i dalje rade po ustaljenim, umerenim cenama, jednostavno zato što imaju više posla nego što mogu da stignu. Problem, dakle, nije samo novac, već vreme i dostupnost.
Za mnoge stanovnike Kragujevca to znači da moraju da planiraju radove mesecima unapred, da prilagođavaju sopstvene rasporede kalendaru majstora, ili da prihvate kompromis i angažuju nekoga bez preporuke, sa neizvesnim ishodom. Neretko se dešava da loše urađen posao mora ponovo da se plaća – ovog puta nekome pouzdanijem, ako se uopšte pronađe slobodan termin.
Šta bi moglo da promeni situaciju?
Rešenje ovog problema verovatno neće doći preko noći, ali postoje pravci u kojima bi se stvari mogle pomeriti nabolje. Veća podrška stručnim školama i praktičnoj nastavi, promocija zanatskih zanimanja kao ozbiljne i isplative karijere, kao i podsticaji za majstore da uzimaju šegrte, mogli bi vremenom da smanje jaz između ponude i potražnje.
Dok se to ne desi, Kragujevčani će i dalje čuvati brojeve svojih proverenih majstora kao najveću tajnu, svesni da je u ovom gradu dobar zanatlija, bar za sada, ređi i vredniji od mnogo čega drugog.
