Zdravlje je jedna od retkih tema oko koje se gotovo svi slažu da je od presudnog značaja. Međutim, kada treba odlučiti kome poveriti svoje lečenje, mišljenja su često podeljena. Dok jedni imaju puno poverenje u državni zdravstveni sistem i lekare koji u njemu rade, drugi se radije odlučuju za privatne ordinacije kako bi izbegli dugo čekanje ili zbog ranijih iskustava.
Tim povodom, portal Puls Šumadije sproveo je anketu na društvenim mrežama i pitao Kragujevčane: „Da li se lečite u državnim ili privatnim bolnicama?“ Odgovori pokazuju da izbor između državnog i privatnog zdravstva nije jednostavan i da iza njega stoje različita iskustva, potrebe i životne okolnosti.
Dok su se neki kratko izjasnili da se leče isključivo u državnim ustanovama, drugi su svoje odgovore obrazložili ličnim iskustvima i izjasnili se da se leče u privatnim ustanovama.
Posebnu pažnju privukao je komentar čitateljke koja je punih 44 godine radila u državnom zdravstvenom sistemu, ali danas, kao pacijent, ipak bira privatne klinike.
Sličan stav ima i druga sagovornica, koja kaže da se uglavnom leči privatno, osim kada su u pitanju operacije i složenije intervencije koje se obavljaju u Univerzitetskom kliničkom centru, gde državni sistem ostaje jedina mogućnost.
Bilo je i onih koji smatraju da razlika između državnog i privatnog sektora nije toliko velika koliko se često predstavlja. Jedna sugrađanka podsetila je da isti lekari rade i u državnim i u privatnim ustanovama, dok je jedan od komentatora ocenio da nekompetentnih lekara ima „i u jednim i u drugim“.
Iako su odgovori bili različiti, zajednički zaključak većine učesnika ankete jeste da izbor zdravstvene ustanove najviše zavisi od poverenja u konkretnog lekara, hitnosti zdravstvenog problema, finansijskih mogućnosti i prethodnih iskustava sa zdravstvenim sistemom.
Da li se ljudi u Srbiji više leče privatno ili državno?
Da ovakvi stavovi nisu jedini slučaj potvrđuju i zvanični podaci. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2022. godine postojalo 311 zdravstvenih ustanova u javnom vlasništvu, dok je broj privatnih zdravstvenih ustanova i ordinacija dostigao čak 6.564, što je za 12 odsto više nego 2019. godine
Još ilustrativniji je podatak da su prihodi privatnog zdravstvenog sektora u 2022. godini iznosili oko 34 milijarde dinara, odnosno 54 odsto više nego tri godine ranije. Takav rast ukazuje na to da sve veći broj građana izdvaja sopstveni novac za preglede i lečenje u privatnim ustanovama.
Analize pokazuju da Srbija, u poređenju sa zemljama Evropske unije, ima jedan od najvećih udela troškova zdravstva koje građani plaćaju direktno iz svog džepa. Po tom pokazatelju uporediva je jedino sa Bugarskom, dok su u većini država Evropske unije ti izdaci znatno manji. Stručnjaci smatraju da je jedan od glavnih razloga otežana dostupnost pojedinih zdravstvenih usluga u državnom sistemu, zbog čega se građani, kada su u mogućnosti, odlučuju za privatno lečenje.
I državni i privatni zdravstveni sistem imaju svoje prednosti i ograničenja. Državne ustanove ostaju nezamenljive kada su u pitanju složene operacije, bolničko lečenje i usluge koje se finansiraju iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Istovremeno, suočavaju se sa dugim listama čekanja, nedostatkom medicinskog kadra i višegodišnjim problemima u infrastrukturi.
Privatni sektor, s druge strane, nudi brži pristup lekarima, kraće čekanje na preglede i veću fleksibilnost. Ipak, većina tih usluga nije pokrivena sredstvima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pa troškove u potpunosti snose sami pacijenti. Osim toga, privatne ustanove uglavnom nemaju kapacitete za najkompleksnije hirurške zahvate i lečenje najtežih slučajeva, zbog čega se pacijenti tada upućuju u državne kliničke centre.
Jedan detalj koji su istakli i naši čitaoci dodatno briše granicu između ova dva sistema, veliki broj lekara radi paralelno i u državnim i u privatnim ustanovama. Zato se za mnoge građane izbor često ne svodi na to da li će otići u državno ili privatno zdravstvo, već kome će, bez obzira na ustanovu, ukazati svoje poverenje.
