Crna ptica zloslutnica iz Srbije | Srbija

Predsjednik Srbije je neko ko voli tenzije i krize – njih koristi za nacionalni hegemonizam, a kampanju koju tim povodima sprovodi, dovode ga, maltene u istu ravan sa izmišljenim Marvelovim junacima.

U ova, nikada teža vremena po Srbiju kako to vlast u Beogradu iz godinu u godinu ubeđuje svoje podanike, svakom iole normalnom čoveku dođe da se zapita kako bi to izgledalo da se živi u neka srećna vremena. Ne samo to, nego da li bi aktuelna vlast mogla i umela da funkcioniše u takvoj situaciji.

Od kada je došao na vlast u proleće 2012. godine, Aleksandar Vučić kuka, proklinje i predviđa još gora vremena. Kada god to radi i uradi, prva sledeća rečenica jeste ta da se u Srbiji nikada bolje nije živelo, da su plate i penzije nikada veće, i da je pred njenim građanima tek prosperitet kakav ne mogu ni da pretpostave. Od prosečne plate od 1.500 evra, pa sve do letećih automobila. Te automobile je Srbija već trebalo odavno da dobije u zamenu za pileće i praseće nogice, ali očigledno da je taj posao zapao u neke probleme.

I tako to traje godina. Potpuno je jasno da Vučić ne ume da se ponaša u iole normalnim situacija. Sa njim je uvek neka frka, tenzija. Nije to toliko nelogično. Od kada je nogom kročio u prostorije Srpske radikalne stranke i kada je delimično zavredio pažnju Vojislava Šešelja, ali nikada ne i njegovo puno poverenje, Vučić je bio okružen ratovima, izmišljenim aferama, svetskim zaverama koje su za cilj imale nestanak srpskog naroda. Kada svega toga ne bi bilo, onda bi se desilo – Vučiću, ne idi u Kinu, spremaju ti atentat. Sa atentatima na državnike, naročito u Srbiji koja i danas vida rane nastale ubistvom Zorana Đinđića, ne treba se šaliti, ali za ovih 12 godina ispada da je Vučić bio najugroženija osoba na celom svetu.

Ubjeđivanje da nam prijeti Treći svjetski rat

Sve to da stavimo po strani, jer nije ni preterano neophodno maltretirati publiku van Srbije sa demonima koji proganjaju njenu vlast. Problem je kada se Vučić suoči sa onim demonima koji mogu da dovedu do nestabilnosti u regionu, a to su mu izgleda omiljeni. Zahvaljujući time što se rukovodi gvozdenim determinizmima, Vučić nas sve zajedno ubeđuje da nam preti Treći svetski rat. On, za razliku od svih drugih na svetu, to jasno i dalje vidi, jer ti determinizmi logično vode do tog novog svetskog sukoba. Po Vučićevim rečima, taj sukob će biti najveći i najkrvaviji sukob u istoriji čovečanstva.

Kao po nekoj matrici, odmah posle ovakve izjave slede sati i sati televizijskog programa u kojima razni polusvet, po svakom kriteriju, dodatno pojašnjava i začinjava ovakve prognoze. Najzanimljiviji je zaključak koji na kraju usledi, a to je da ne samo Srbiju, nego ponekad i celi svet jedino od tog zla može da sačuva samo on – Vučić.

I onda prođe nekoliko dana, i Vučić kao iz topa odvali – Neće biti trećeg svetskog rata. Narod je taman počeo da se privikava na novu realnost, kad ono nema ništa od toga. Nije još, doduše, bilo stampeda na toalet papir, kvasac i ostale potrepštine zbog kojeg je umalo i krv pala tokom karantina za vreme korona virusa, ali nije da se o tome nije razmišljalo.

Da li su “gvozdeni determinizmi” u međuvremenu zatajili, ili su se promenili, mada je teško ako su već gvozdeni, ne znamo, ali sukoba kakvo čovečanstvo još nije videlo, po svoj prilici, neće da bude. I bilo bi super da tako i ostane, ali nije prošlo mnogo vremena, kada je crna ptica zloslutnica ponovo krenula da bedači i ovoga puta obznanila da će za nekoliko meseci biti mnogo teže nego 1945. godine.

Gotovo ništa nije pogodio

I eto ponovo problema, mada sada treba biti oprezan i podsetiti se šta se dešavalo 1945. godine. Na ovim prostorima gde mi živimo, te godine se uveliko slavila sloboda. To je bila “crna godina” za sve kvislinge sa teritorije Jugoslavije. Da li je mislio na to, ili na 6. i 9. avgust 1945. godine kada su bačene nuklearne bombe na Hirošimu i Nagasaki, teško je znati. Ako je tako nešto imao u vidu, onda je jasno da su gvozdeni determinizmi postali nuklearni. Ko će na koga da baci te bombe, ne možemo ni da pretpostavimo, jer valjda niko nije lud da povuče takav potez. Lepo je verovati i da niko nije toliko lud i da tako nešto pretpostavi, naročito ako dolazi iz male i potpuno nebitne zemlje za globalne međunarodne probleme.

Ono što treba da nam da nadu jeste činjenica da je malo toga, gotovo ništa, taj isti čovek stvarno pogodio. Evo samo jednog primera na kojem je gradio sebi popularnost. Kada je počeo rat u Ukrajini, Vučić je rekao 29. novembra 2022. godine da će rat u Ukrajini da potraje, ali da će sledeća zima da bude još teža. I naravno da je on spasio Srbiju od te zime, jer je uspeo kod Vladimira Putina da obezbedi nižu cenu za gas, ali od te zime nije bilo ništa. Teško da su se i planinski vrhovi zabeleli od snega i hladnoće. To je barem mogao lako da predvidi tako što bi se konsultovao sa iole ozbiljinijim meteorologom.

Predsednik Srbije je neko ko voli tenzije i krize. Njih koristi za nacionalni hegemonizam, a kampanju koju tim povodima sprovodi, dovode ga, maltene u istu ravan sa izmišljenim Marvelovim junacima. To je već više nego opasno stanje po celu naciju i tu nema mnogo izgleda za bilu kakvu vrstu normalnosti. A, put od novog svetskog rata je mnogo lakši kada postoje ljudi koji su spremni da sa takvom jezivom idejom manipulišu sopstveni narod zarad opstanka na vlasti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.