U selima širom Srbije mogu se videti hektari i hektari pod zasadima jabuka, šljiva, kajsija, malina… i drugog sličnog voća koje se decenijama unazad gaji na našem podneblju.
Međutim, poslednjih godina, po svemu sudeći, klima se i te kako menja, pa tako imamo sve češću pojavu da se ljudi odlučuju za uzgoj nekog egzotičnog, za Srbiju netipičnog voća, i ono što najviše iznenađuje – ono rađa.
Jedan od primera koji to dokazuje jeste domaćinstvo Milana Nikolića smešteno u podnožju Tare u Bajinoj Bašti. On je odlučio da posadi kivi i svake godine od ovog voća ubira sočne plodove.
– Moja porodica i ja smo zaljubljenici u prirodu, biljke i voće. U našem dvorištu gajimo više tropskih vrsta – između ostalog, kivi, limun, pomorandžu, mandarinu, kumkvat, limekvat, budine prste i limetu. Kivi je vrlo zahvalna biljka, ne prska se, ne đubri, nema bolesti i potpuno je organski. Imamo četiri ženske i jednu mušku sadnicu, pa godišnje uberemo oko stotinu kilograma, što je sasvim dovoljno za nas, prijatelje i komšije, kaže Milan.
Otkriva da kada se jednom primi, kivi postaje otporan i lako podnosi naše klimatske uslove. Tokom zime mladim biljkama treba zaštita, ali kasnije bez problema prezimljavaju.
Dodaje da je prve sadnice dobio iz Crne Gore, a kasnije ih je i sam tražio i kupovao u Beogradu. Za neke biljke je prelazio na desetine kilometara da ih kupi, jer prodavci nisu hteli da ih pošalju jer je to bilo vreme kad biljke miruju.
– Ja sam seo u auto i otišao da ih uzmem. U mojoj porodici svi vole ove biljke, a koliko biće vam jasno ako kažem da smo mi živeli u kući bez fasade, a napravili smo prostoriju za biljke koja je koštala tri pita više nego fasada. Prosto, ljubav prema biljka je jača , kaže Milan.
Svaka njegova biljka zahteva posebnu pažnju. Limun i pomorandža već su se odomaćili, a mandarine su kaže najlakše za održavanje. Pravi šampion svakako je pomenuti kivi, koji iznese i do 100 kilograma ploda.
– Citruse gajimo već desetak godina. Uzgoj tih voćki me usrećuje, a kako ne živim u delikim zemljama već u centru Bajine Bašte rešio sam i ovde da okušam sreću i uspeo sam. Leti voćke krase dvorište, a zimi ih unosimo u prostoriju za cveće. Dok smo još imali tu kuću bez fasade o kojoj sam pričao, prvo smo napravili prostor za biljke, jer su one postale deo našeg života. Pripremamo se za klimatske promene i dokazujemo da i na obroncima Tare može uspešno da raste južno voće, ističe ovaj neobični voćar.
Banane počele da rađaju u Šumadiji
Osim kivija na Tari, u Šumadiji su zahvaljujući entuzijastima i zaljubljenicima u neobično voćarstvo posađene banane. Pre nekoliko godina u domaćinstvu Tomića u selu kod Topole rodile su upravo ove egzotične voćke, sličan slučaj takođe pre nekoliko godina zabeležen je i u Konjevićima kod Čačka.
– Sadnicu smo nabavili preko interneta i eksperimentalno smo posadili, posle tri godine ova voćka donela je i prve plodove. Ipak, da bi ova biljka rodila bilo je potrebno minimum 40 litara vode dnevno, dosta svetlosti i sunčeve toplote, kažu Tomići.
Očigledno je da nema više dugih i jakih zima, a kako tvrde pojedini stručnjaci – klimatske promene polako nas približavaju mediteranskoj klimi, pa se građani pitaju da li ćemo u budućnosti možda na pijacama kupovati domaći limun, mandarine, a možda i banane. Naučnici ističu da globalne klimatske promene menjaju biljni svet, ali da ipak neće biti ekstremnih promena. O nekom većem, masovnijem uzgoju tropskog ili mediteranskog voća u Srbiji ne može biti reči, već samo o uzgajanju iz hobija u baštenskim uslovima. Sve drugo značilo bi drastične klimatske promene, koje bi se odrazile na ljudsku i životinjsku populaciju, a kakve se, bar za sada ne predviđaju u skorijoj budućnosti.
Doktor bioloških nauka, profesor Duško Brković sa Agronomskog fakulteta u Čačku kaže da globalne klimatske promene menjaju biljni svet.
„Pre 15, 20 godina smokva je bila pojam, onda smo se čudili i limunu, a danas je to svakodnevnica. Temperature su znatno veće, leti dostižu čak i do 42 stepena i onda je uspešno uzgajanje tropskog voća izuzetno moguće. Jednostavno, možda u neko dogledno vreme budemo rekreativno gajili neke biljke za koje nismo ni verovali da mogu da uspevaju na ovim prostorima”, istakao je Brković.
Očigledno je da nema više dugih i jakih zima, pa se nemojte čuditi ako uskoro budemo kupovali domaći limun, mandarine, a možda i banane. Sve to je, kako kažu stručnjaci rezultat promene klime koja nas priblažava mediteranskoj.
