Đurđevdan – dan kada je počela nova istorija
Ušuškan u srce Šumadije, Kragujevac nije oduvek bio mesto od presudnog značaja. Sve do 6. maja 1818. godine – dana kada je knez Miloš Obrenović, u manastiru Vraćevšnica, proglasio ovu malu palanku za prestonicu obnovljene Srbije. Tog Đurđevdana, u senkama planine Rudnik, otvoreno je novo poglavlje u srpskoj državnosti. Otuda i ne čudi što se upravo Đurđevdan danas slavi kao Dan grada Kragujevca.
Ali kako je jedno skromno naselje, smešteno na obalama Lepenice, odabrano za prestonicu?
Kragujevac je u vreme Turaka bio bezlična kasaba sa nekoliko desetina kuća, hanovima i zanatskim dućanima, prostirući se oko Kamene ćuprije i današnjeg Krsta. Ulice su bile lavirinti bez reda, kaldrma je propadala, a gradska struktura bila tipično orijentalna. No, knez Miloš je u toj nedefinisanoj strukturi video priliku – mesto koje nije imalo utvrđenu moć bilo je pogodno da postane novo jezgro vlasti.
Osim toga, Kragujevac je imao ono što Beograd nije: srpsko, homogeno stanovništvo, udaljenost od turskih drumova, prirodnu zaklonjenost iza Rudnika – što je knezu ulivalo sigurnost, i strateški položaj tačno u sredini tadašnje Srbije.
Zato je baš na Đurđevdan 1818. izgovorena odluka koja će Kragujevac vinuti u istoriju.
Prva prestonica moderne Srbije
Od 1818. do 1841. godine Kragujevac je bio srce srpske države. Tu su osnovane prve institucije koje čine kičmu svakog društva: gimnazija (1833), Licej – preteča Univerziteta (1838), sud (1820), apoteka (1822), teatar (1835), muzički orkestar, biblioteka, pa čak i prve novine – Novine Serbske. U samom jezgru grada, knez Miloš je sagradio dvorski kompleks, Skupštinu, crkvu, bolnicu, vojni arsenal…
U tom periodu Kragujevac nije bio samo politički centar, već i kulturni i prosvetni bastion Srbije. Srpski ustav – Sretenjski ustav – donet je upravo ovde 1835. godine. Bio je to jedan od najliberalnijih ustava tog doba u Evropi, dokaz da se nova Srbija oblikuje baš u Kragujevcu.
Kada prestonica ode, grad ostaje veliki
Iako je 1841. godine prestonica premeštena u Beograd, Kragujevac nije potonuo. Naprotiv. Ostao je sedište skupština, pravosuđa, školstva i industrije. Već 1851. preseljena je Topolivnica iz Beograda, a dve godine kasnije izliven je prvi srpski top – čime je udaren temelj vojnoj industriji, a Kragujevac je postao kolevka srpske industrijalizacije.
Između dva svetska rata, grad se širi, nastaju planska naselja za radnike i nova infrastruktura: železnička pruga, bolnice, vodovod, hipodrom… Prvi put u istoriji, Kragujevac ima sve odlike modernog evropskog grada.
Težak dan za grad heroja
Ono što se nikada ne sme zaboraviti je 21. oktobar 1941. godine. Tada su nemačke snage, kao odmazdu, streljale više od 2.700 građana – među njima i 300 đaka i profesora Prve kragujevačke gimnazije. Ovaj zločin ostao je duboko upisan u kolektivno pamćenje grada, a Spomen-park “Kragujevački oktobar” danas čuva uspomenu na nevine žrtve.
Fića – simbol obnove i nade
Kao što je 6. maj 1818. označio političko buđenje grada, tako je 1955. godine počela industrijska renesansa. Tog dana iz fabrike “Crvena zastava” izašao je prvi fića – automobil koji je pokrenuo celu naciju. U tri decenije proizvedeno je skoro milion vozila. Kragujevac je postao centar jugoslovenske automobilske industrije, mesto velikih gradilišta, naselja, fakulteta i inovacija.
Kragujevac – grad budućnosti
Posle turbulentnih devedesetih i ekonomskog sunovrata, grad je ponovo počeo da raste. Prvo su stigli Fiat i kooperanti, a zatim i nemački Siemens 2018. godine, baš u godini kada je obeležen jubilej – 200 godina od proglašenja Kragujevca za prestonicu.
A danas, Kragujevac ponovo stoji kao jedan od stubova srpske industrije i tehnološkog razvoja – grad koji se okrenuo inovacijama, obrazovanju i modernoj proizvodnji, ali bez zaboravljanja svoje istorijske uloge.
Zašto Đurđevdan?
Đurđevdan nije samo verski praznik. Za Kragujevac, to je dan kada je počelo novo vreme. Knez Miloš je namerno izabrao taj dan, znajući da simbolika proleća, buđenja prirode i svetiteljske zaštite donosi snagu odluci da iz pepela turske kasabe nikne varoš dostojna naroda i budućnosti.
Zato se svake godine 6. maja, Kragujevac ne seća samo svoje prošlosti – on slavi svoju izuzetnu sposobnost da iznova ustane, da se iznova izgradi, da iznova postane prestonica duha, kulture i industrije.
