U Kragujevcu je, nažalost, zabeležen osmi slučaj femicida u Srbiji od početka 2025. godine. Prema informacijama koje su dospele u medije, žena je tragično izgubila život od strane svog bivšeg supruga, i to uprkos tome što je prethodno dva puta prijavljivala njegove pretnje. Protiv osumnjičenog je bila izrečena mera zabrane prilaska, koja je bila na snazi u trenutku kada je ubistvo počinjeno.
Ovaj slučaj, kao i mnogi drugi, ukazuje na ozbiljan problem koji društvo mora prepoznati i adekvatno se suočiti s njim. Femicid nije izolovan incident, već duboko ukorenjeni oblik nasilja koji zahteva sveobuhvatan odgovor, počevši od institucija do šire zajednice. Potrebno je bolje razumevanje rodno zasnovanog nasilja, kao i jasnije definisanje i prevencija svih njegovih oblika, kako bi se sprečile ovakve tragedije.
S obzirom na ozbiljnost situacije, važno je naglasiti da femicid nije samo ubistvo žene – to je kompleksan društveni problem koji ima dublje uzroke.
Šta je femicid?
Femicid je termin koji označava ubistvo žene zato što je žena – najčešće u okviru bliskih odnosa, poput partnerskih ili porodičnih. To je krajnji i najteži oblik rodno zasnovanog nasilja. Međutim, femicid je retko iznenadan čin – on je obično poslednji korak u nizu ranijih oblika nasilja: psihološkog, fizičkog, ekonomskog ili seksualnog. U mnogim slučajevima, žene koje su žrtve femicida prethodno su već prijavljivale zlostavljanje ili su živele pod pretnjom.
U zakonodavstvu Srbije femicid se još uvek ne prepoznaje kao posebno krivično delo, ali ga međunarodne organizacije, stručnjaci i aktivisti jasno izdvajaju kao specifičan i ozbiljan oblik nasilja koji zahteva pažljiv i sistemski odgovor.
Zašto je važno govoriti o femicidu?
Rodno zasnovano nasilje nije privatna stvar. To je društveni problem koji se tiče svih nas. Femicid se ne dešava “iz vedra neba” – on je često posledica nedostatka razumevanja, edukacije, podrške i pravovremene reakcije. Važno je da kao zajednica naučimo da prepoznamo rane znake nasilja, da verujemo ženama kada prijave pretnje i da stvorimo sistem koji ih štiti pre nego što do tragedije dođe.
Uloga institucija i medija
Iako institucije imaju zakonske mehanizme, ovaj i slični slučajevi pokazuju da postoji prostor za njihovo unapređenje – u brzini reakcije, međusobnoj koordinaciji i u pristupu žrtvi. Podrška ne sme stati na prijavi nasilja – ona mora obuhvatiti bezbednost, psihološku pomoć i jasno razumevanje rizika.
Takođe, veliku odgovornost imaju i mediji. Način na koji se izveštava o femicidu može doprineti širenju svesti – ili, s druge strane, dodatno štetiti. Senzacionalistički naslovi, iznošenje privatnih detalja iz života žrtava ili predstavljanje zločina kao “porodične drame” umanjuju ozbiljnost problema i mogu stvoriti pogrešnu sliku o tome šta femicid zaista jeste.
Šta možemo učiniti kao društvo?
Podizanje svesti počinje edukacijom. Potrebno je da svi razumemo šta je nasilje, kako ga prepoznati i kako reagovati. Nasilje nad ženama nije tema o kojoj treba ćutati – jer svaka tišina može biti prostor u kojem se nasilje širi.
Važno je da podržimo žrtve, da stvorimo kulturu koja ne okrivljuje ženu, već koja aktivno gradi mehanizme zaštite i osnaživanja. Femicid nije neizbežan – on se može i mora sprečiti.
