Prvi prolećni dani krajem kalendarske zime pravo su vreme za prolećnu sadnju voća.
Poljoprivredni proizvođači koji nisu uspeli da zasade mlade sadnice voća na jesen, najbolje je da to urade do kraja marta.
Prolećno sađenje treba završiti što ranije.
Što se sađenje odvija kasnije, smanjuje se procenat prijema i porasta posađenih voćaka.
Kasnije posađene sadnice treba češće zalivati jer su osetljivije na sušu.
Uz primenu adekvatnih agrotehničkih mera i u pravo vreme prolećna sadnja može biti uspešna u velikom procentu.
Da bi se uspostavio što bolji kontakt između sadnice i zemlje, ona mora da se ugazi oko sadnice i to jače kada je prolećno sađenje i kada je zemlja vlažna.
Preporuka je da se kod prolećne sadnje ostavi blago udubljenje oko sadnice, zatim da se zalije sa 8 do 10 litara vode, a zatim kada se voda povuče da se doda ponovo zemlja.
Prolećna sadnja je rizičnija, jer njeno odlaganje zbog vremenskih uslova dovodi do kretanja vegetacije, što prouzrokuje slabiji porast nakon sadnje i slabiji prijem sadnica.
Ukoliko su povoljni vremenski uslovi, prolećna sadnja može da obezbedi dobar prijem i rast voćnih sadnica.
Izvor
.png "Šumadija između sela i grada: kako se menja lice centralne Srbije")
.png "Kako je nastalo Gružansko jezero: Priča o potopljenim selima, žednom Kragujevcu i najvećem vodnom projektu Šumadije")
