Najnoviji podaci Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) za 2023. godinu otkrivaju zabrinjavajuće stanje u oblasti prečišćavanja otpadnih voda u Srbiji. U čak sedam okruga i gradova — Zrenjaninu, Beogradu, Požarevcu, Užicu, Prokuplju, Nišu i Leskovcu — nijedan stanovnik nije obuhvaćen tretmanom otpadnih voda. U tim sredinama živi oko 2,8 miliona ljudi.
Podaci za Kosovo i Metohiju nisu obuhvaćeni izveštajem.
Većina Srbije bez adekvatne zaštite voda
Međutim, ni preostalo stanovništvo u Srbiji ne uživa drastično bolje uslove. Komunalne otpadne vode se u najvećem delu zemlje i dalje ispuštaju bez ikakvog tretmana direktno u reke i vodotokove. Ukupno gledano, samo oko 16 odsto stanovništva Srbije obuhvaćeno je bilo kojom vrstom tretmana otpadnih voda.
Napredak je spor — u poslednjih deset godina taj procenat povećan je za svega oko pet procentnih poena, što ukazuje na dugogodišnje zaostajanje u ovoj oblasti.
Rizik po zdravlje i životnu sredinu
Stručnjaci upozoravaju da je ovakvo stanje ozbiljan rizik za kvalitet površinskih i podzemnih voda, javno zdravlje i biodiverzitet. Otpadne vode koje se ne prečišćavaju završavaju u rekama i podzemnim tokovima, čime se dugoročno ugrožava i snabdevanje pitkom vodom, ali i ekološka stabilnost čitavih regiona.
Važno je naglasiti da građani pojedinačno nisu odgovorni za ovakvu situaciju. Prečišćavanje otpadnih voda moguće je isključivo kroz izgradnju i funkcionisanje savremenih postrojenja za tretman, što predstavlja značajnu i stratešku investiciju za svako društvo. Ipak, uprkos višegodišnjim upozorenjima stručne javnosti, Srbija ovu potrebu i dalje ne rešava adekvatnom dinamikom.
Daleko od evropskih standarda
Prema podacima SEPA, Srbija i dalje značajno zaostaje za evropskim standardima, gde se u већини zemalja Evropske unije tretira najveći deo otpadnih voda pre ispuštanja u prirodne tokove.
Podaci su objavljeni u godišnjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za 2024. godinu, a deo koji se odnosi na tretman otpadnih voda sadrži podatke za 2023. godinu.
