Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svete velikomučenice Ekaterine, jedne od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavlju, naročito među ženama. Prema narodnom verovanju, na ovaj dan izgovara se posebna molitva koja donosi sreću u ljubavi i pomaže onima koji žele da pronađu svoju “pravu osobu”.
Sveta Ekaterina bila je ćerka cara Konstantina i po predanju je od detinjstva gajila izuzetnu ljubav prema znanju. Obrazovana i nadarena, odlično je poznavala grčku filozofiju, retoriku, medicinu i logiku. Majka ju je, kao tajna hrišćanka, uvela u veru, a jedna vizija u kojoj joj je Hrist darovao prsten učvrstila je njenu odluku da se potpuno posveti Bogu.
Legenda kaže da je car Maksencije organizovao raspravu između Ekaterine i 50 mudraca kako bi dokazao nadmoć rimske vere. Međutim, mlada hrišćanka u raspravi je odbranila svoju veru, zbog čega je car naredio da mudraci budu spaljeni. Pre pogubljenja, na njen nagovor, svi su primili hrišćanstvo.
Ekaterina je uhapšena, teško mučena i pogubljena u svojoj 18. godini, 24. novembra 305. godine. Prema predanju, pri njenom stradanju iz tela joj je poteklo mleko umesto krvi. Njene mošti danas se čuvaju na Sinaju, u Manastiru Svete Katarine, kojem su srpski kraljevi Dragutin i Milutin vekovima darivali dragocenosti.
U pravoslavnom narodu veruje se da se devama i ženama koje žele da pronađu iskrenu ljubav preporučuje molitva Svetoj Ekaterini. Prema običaju, molitva se izgovara 40 dana zaredom, svake večeri.
Ovo je molitva koja se na današnji praznik najčešće čita:
„Vrlinama kao svetlošću sunčanom si prosvetila neverne mudrace… (molitva ostaje ista)… moli se za nas, koji slavimo preslavnu uspomenu tvoju. Amin.“
Praznik Svete Ekaterine ostaje dan duboke zahvalnosti, vere i nade, posebno među ženama koje je doživljavaju kao zaštitnicu, učiteljicu i zagovornicu pred Bogom.
