Struja ulazi u crvenu zonu, centralno grejanje poskupljuje, a cene ogreva svakodnevno skaču. Pred početak grejne sezone, Kragujevčani se suočavaju sa istim pitanjem – kako se najpovoljnije ugrejati?
Uprkos rastu troškova, pojedini energenti i dalje važe za isplativije od drugih, a izbor sve više zavisi od veličine domaćinstva, vrste stana ili kuće i ličnih prioriteta.
Tim povodom, redakcija portala Puls Šumadije sprovela je anketno istraživanje putem Instagram storija sa pitanjem: „Koji način grejanja birate ove zime?“. Odgovori naših sugrađana pokazali su različite stavove i strategije, a rezultati otkrivaju kako Kragujevčani planiraju da se bore sa hladnim danima koji dolaze.
Rezultati anketnog istraživanja
Analizom odgovora dolazimo do zaključka da Kragujevčani i dalje najviše poverenja imaju u gasno grejanje. Više od polovine ispitanika (oko 50%) planira da svoje domove tokom zime zagreva upravo na gas. Kao glavne prednosti navode se praktičnost i pouzdano snabdevanje, iako ni ova opcija nije pošteđena poskupljenja.
Na drugom mestu našlo se grejanje na drva, za koje se opredelilo oko 20% učesnika ankete. I pored rasta cena, drva i dalje važe za najpovoljniji energent, naročito u prigradskim i seoskim domaćinstvima.
Nešto manji broj građana, oko 17%, odlučio se za pelet i inverter klime. Pelet je prepoznat kao ekološki prihvatljivija opcija, dok su klime sve zastupljenije u stanovima, posebno tamo gde nema drugih mogućnosti.
Manji procenat ispitanih i dalje bira ugalj i gradsko centralno grejanje, dok je struja sve ređe pomenuta kao rešenje – pre svega zbog ulaska u crvenu zonu i značajno viših računa koje ona donosi.
Koji način grejanja je trenutno najisplativiji?
Nakon pregleda cena i mogućnosti za različite energente, nameće se pitanje – šta se domaćinstvima u ovom trenutku najviše isplati?
Iako poskupljenja pogađaju sve oblike grejanja, razlike u ceni i dalje su značajne, pa pojedine opcije ostaju povoljnije od drugih.
Centralno grejanje
Gradske toplane širom Srbije već su najavile povećanje cena. U Beogradu je grejanje skuplje za 6%, pa će mesečni račun za stan od 60 kvadrata porasti sa 8.600 na oko 9.200 dinara. U Kruševcu poskupljenje iznosi 9,4%, a u Leskovcu 9%. JKP „Energetika“ iz Kragujevca takođe je zatražilo povećanje cena, dok u Majdanpeku one za sada ostaju iste.
Grejanje na struju
Iako popularno, grejanje na struju postaje sve teže izvodljivo. Od oktobra cene prenosa i distribucije električne energije rastu za 10% i 16%. Dodatni problem predstavlja spuštanje praga za crvenu zonu na 1.200 kWh mesečno, što znači da će većina domaćinstava koja se greju na struju preći u najskuplju tarifu. Prema procenama, računi bi mogli da budu veći i do 30%.
Tradicionalni ogrev – drva, pelet i ugalj
Drva se i dalje ističu kao najjeftiniji energent. Cena kubika sada se kreće od 6.000 do 11.000 dinara, a prosečno domaćinstvo tokom zime potroši od 5 do 10 kubika.
Pelet je druga povoljnija opcija. Tona košta između 26.000 i 32.000 dinara, a sezonska potrošnja prosečnog domaćinstva iznosi 3–7 tona, što znači da je potrebno izdvojiti i do 80.000 dinara.
Ugalj, iako sve manje popularan, i dalje koriste mnoga domaćinstva. Cena tone kreće se od 16.000 do 23.000 dinara, a ukupni trošak grejne sezone može dostići i 90.000 dinara.
