Akcijaški duh u Kragujevcu ne prestaje da živi, iz godine u godinu sve je jači. Danas je u centru grada obeležen Dan akcijaša i dobrovoljnog rada, uz poruku da zajedništvo, solidarnost i volonterski duh i dalje zauzimaju posebno mesto među građanima.
Jednom usađeno seme drugarstva, rada i želje da se učini nešto dobro bez lične koristi preživelo je sve izazove vremena, od promena sistema do teških društvenih okolnosti. Kragujevački akcijaši svojim radom i zalaganjem ostavili su dubok trag u gradu, a današnje obeležavanje Dana akcijaša podseća da te vrednosti i dalje žive i inspirišu nove generacije.
Članovi Kluba akcijaša, zajedno sa mlađim sugrađanima, okupili su se kako bi proslavili tradiciju koja traje decenijama i podsetili na značaj zajedništva, prijateljstva i solidarnosti.
Dan akcijaša u Kragujevcu pokazuje da vrednosti koje su oblikovale generacije – drugarstvo, rad, zajedništvo i volja da se učini dobro i dalje ostaju žive.
Kako je osnovan klub dobroboljnog rada?
Kako pričaju akcijaši, to drugarstvo i prijateljstvo i pre svega pozitivna energija koja je okupljena na jednom mestu jedinstvena je pojava. Tu je i patriotizam, i želja za druženjem, mladost, rad, takmičenje… Pesma i radost je važnija od materijalnih vrednosti, pojedinac je deo tima, brigade, i svi su se borili da taj tim bude najbolji.
– Ideja da se osnuje klub akcijaša i volontera Kragujevca postojala je godinama. Ja sam bio na 15 saveznih radnih akcija, a 1972. godine sam baš i bio prvi put na akciji Beograd – Bar. Tako se rodila ideja da osnujemo klub – priča davno Miroslav Koprivica, koji je bio širom bivše SFRJ na akcijama i proveo najlepše trenutke mladosti u druženju koje je za današnje vreme teško zamislivo.
– Dva puta na pruzi, tri puta Đerdap, isto toliko Sutjeska, Drvar, Sarajevo na Olimpijadi, Jahorina… Ja sam inženjer zaštite na radu, sada sam penzioner, a ceo radni vek sam proveo u “Zastavi”, koja je takođe dobrim delom napravljena radnim akcijama – objašnjava Miroslav, koji je od 1972. krenuo sa društvom u radne akcije. Brzo je shvatio da se tu najbrže stiču prijatelji i radno iskustvo…
Dok sede i planiraju nove akcije, akcijaši kažu da je najlepše to što su znali da su “uradili nešto korisno”. Akcije su trajale 30 dana, u radnim brigadama su se radili jako teški poslovi, ali su rastanci na kraju svega bili veoma emotivni. Puno drugarstva, rada, pa i ljubavi koje su se rađale i nikada nisu zaboravljene.
U “Zastavinoj” brigadi su tada bila četiri momka koji su našli devojke, kojima su se i oženili…
Sećanje
U mraku sam naučio da plivam
Zoran Kostadinović je ekonomista, radi u gradskoj upravi. Bio je prvi put na radnoj akciji “Otok mladosti” 1978, kod Šibenika u Hrvatskoj. Bio je komandant univerzitetske brigade.
– Prva akcija u studentskoj brigadi, za vreme raspusta, gradili smo bivšu državu. Na pustom ostrvu smo bili, razbijali smo kamen, napravili igralište, staze i jednu zgradu. Sve slobodno vreme je tamo prošlo, ali je bilo lepo. I žuljeva i ljubavi. U svakom slučaju nezaboravno, jer smo svi spavali pod šatorima, koji su bili za dvoje. Radilo se od 06.00 do 10.00, pa onda po podne. Nije bilo luksuza, ali je sreće bilo. Tu sam naučio da plivam, kada su me, kao komandanta, bacili u more, i to po mraku. Kako sam proplivao ne znam, ali nisam zaboravio – kaže Kostadinović.
