Pri Vladičanskom dvoru u Kragujevcu postoji neobična, izuzetno bogata kolekcija vaskršnjih jaja koja su iz čitavog sveta na poklon dobijali episkopi šumadijski.
Ona se na tom mestu čuva duže od pola veka, a otac Dragiša Bogićević iz Saborne crkve u Kragujevcu kaže da je zbirku osnovao episkop šumadijski, gospodin Sava Vuković, još u vreme kada je bio administrator Eparhije kanadske i američke.
Jaja potiču iz raznih krajeva sveta – od Majamija, Los Anđelesa, Čikaga, Bostona, pa do Moskve i Sankt Petersburga, Jerusalima, Johanesburga… Neka od jaja rađena su starim tehnikama crtanja voskom, pa ča i plavom tintom.
“Nekada u starini naši stari bake ili dedovi koristili su različite trave koje su preslikavali, tako da su koristili i različite materijale kojima bi jaja bojili poput lukovine, orahovine, tih prirodnih materijala. Danas su te tehnike malo drugačije. Mi imamo sistem preslikavanja, sistem različitih boja kako se jaja farbaju, ali negde najvažnije je svakako da celokupna porodica bude uključena da bismo kroz to jaje, koje je simbol jednog rađanja novog života odnosno samog praznika, pokazali da verujemo u Hristovo Vaskrsenje“, objašnjava otac Dragiša.
Šta je pravilno: “Uskrs” ili “Vaskrs”?
Sveštenik je za i čestu dilemu toga kako se pravilno izgovara naziv praznika i sam praznični pozdrav.
“Pravilno je pozdravljati rečima: ‘Hristos Vaskrse’. Ako pogledamo Stihire, odnosno pesme koje se pevaju u periodu Četrdesetnice, sve one govore o Hristovom Vaskrsenju. U nekim godinama se uvukao taj izraz Uskrs, što je u potpunosti nepravilno. ‘Hristos Vaskrse’ je pozdrav i pozdravljamo se tim rečima, a odgovaramo: ‘Vaistinu Vaskrse’, kao potvrdu naše vere da mi verujemo u Vaskrsenje. Ne govorimo u prošlom vremenu, nego u sadašnjem, jer je to realan događaj u kojem mi, kao pravoslavni hrišćani, učestvujemo već evo dve hiljade godina“, zaključuje naš sagovornik.
