Iako često ostaje u senci poznatijih voćnih vrsta, orah se u poslednje vreme sve češće prepoznaje kao isplativa investicija, posebno na tlu Šumadije. Kragujevac se danas izdvaja kao jedan od gradova sa najviše površina pod zasadima oraha, rame uz rame sa Zaječarom, Leskovcem, Knjaževcem i Valjevom, pokazuju podaci poslednjeg popisa poljoprivrede. Stručnjaci ističu da ovaj region ima ogroman potencijal za dalji razvoj u ovoj oblasti.
Prema rečima profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dr Zorana Keserovića, i pored pada ukupne proizvodnje oraha u Srbiji u protekloj deceniji, savremeni zasadi, posebno na području Kragujevca, predstavljaju vrlo obećavajuću poslovnu šansu.
„Ulaganje u hektar modernog oraha sa navodnjavanjem iznosi između 11.000 i 13.000 evra. Deluje kao velika investicija, ali pravilno negovani zasadi mogu donositi rod i do 35 godina“, navodi Keserović za Biznis.rs.
Kragujevac ima sve – zemlju, klimu i tradiciju
Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, plodnom tlu i bogatoj voćarskoj tradiciji, Kragujevac se nameće kao odlična lokacija za uzgoj oraha. Već postoje brojni porodični zasadi, a poslednjih godina sve je više interesovanja i među ozbiljnim investitorima.
„Prihod se u prvim godinama ne oseća – ulaganja se vraćaju tek oko četvrte ili pete godine, dok ozbiljna dobit kreće oko osme. Ipak, kada znamo da kilogram očišćenog oraha dostiže cenu od 8,5 do 10 evra, jasno je da se strpljenje isplati“, dodaje Keserović.
Domaća proizvodnja i dalje ne zadovoljava potrebe tržišta, pa se veći deo oraha i dalje uvozi. S druge strane, kvalitetan domaći orah ima potencijal i za izvoz, posebno na tržišta zapadne Evrope, gde postiže višestruko više cene.
Šansa za one koji razmišljaju dugoročno
Iako ne spada u lake poslove, proizvodnja oraha u Šumadiji može postati važan stub lokalne poljoprivrede. „Ko ima zemlju, znanje i volju da se posveti voćarstvu – ulaganje u orah može da bude mudra odluka. Traži vreme i trud, ali donosi dugoročan i stabilan prihod“, zaključuje profesor Keserović.
