U kablarskim selima vlada prava zimska čarolija. Sneg je obeleo livade i pašnjake, a iz sušara se širi prepoznatljiv miris pršute i slanine.
„Niske temperature i čist planinski vazduh idealni su za sušenje mesa, baš onako kako su to radili naši stari. Sačekali smo prve ozbiljnije mrazeve i, kao nekada naši preci, došli u sušaru da proverimo kakvo je stanje sa pršutom i slaninom i da li je mraz doprineo sušenju ovogodišnjeg mesa. U našem domu se uvek vodi računa da na trpezi bude domaće i kvalitetno, jer se tradicija ne prekida“, kaže domaćin Mirko Starčević.
Za ovu porodicu zavičaj je vrednost koja se čuva i prenosi s kolena na koleno.
“Trudimo se da i našoj deci prenesemo stare običaje i veštinu tradicionalnog sušenja mesa. Važno nam je da što više vremena provode u selu, ovo je naša dedovina i očevina i ovde tradicija mora da se nastavi”, dodaje Starčević.
Mraz, dim i bukovo drvo sa kablarskih visova daju mesu onaj prepoznatljiv ukus po kome se poznaju pravi domaćini zapadne Srbije.
“Sve je od domaćih tovljenika. Ove manje pršute su već gotovo suve, a i slanina je spremna za konzumaciju. Za porodicu i decu čuvamo ono najbolje kod našeg suvog mesa nema ničega lošeg”, priča Mirko sa osmehom.
I danas, dok sneg prekriva tarabe na Kablaru, sušara porodice Starčević ostaje otvorena za familiju i prijatelje – kao mesto okupljanja, razgovora i zajedništva, gde se neguju običaji, dele zalogaji i čuva duh sela koji greje i u najhladnijim zimskim danima.
