Direktor Centra za razminiranje Bojan Glamočlija rekao je FoNetu da u Srbiji postoji još oko 150 lokacija na kojima se nalaze avionski projektili iz vremena NATO bombardovanja ili nekih ranijih ratova.
– To bombe velike razorne moći, težine 250, 500 i hiljadu kilograma, nije lako deaktivirati jer su obično zarivene u zemlju, zgradu, reku… zbog čega im je otežan pristup, rekao je Glamočlija.
On je dodao da se jedan takav projektil nalazi u Kragujevcu na trasi Severne obilaznice oko grada.
– Nadamo se da ćemo rešiti taj problem i početi deaktiviranje tih velikih bombi. Do sada su mine i kasetne bombe bile prioritet, a sada je došla na red i takozvana rezidualna kontaminacija”, rekao je Glamočlija.
On je istakao da je država, uz pomoć stranih donatora, očistila skoro ceo prostor od rasute kasetne municije – u Nišu, Sjenici, Tutinu, Kopaoniku, i da su ostale samo manje površine u Bujanovcu i na Zlatiboru kod aerodroma Ponikve.
Glamočlija je naglasio da se na još 18 miliona metara kvadratnih nalaze bombe, mine, projektili i ostala neeksplodirana sredstva koja su se rasturila iz zapaljenih ili bombardovanih vojnih magacina, poput Vranja i Paraćina.
Na Karađorđevom brdu kod Paraćina u oktobru 2006. godine eksplodirao je magacin Vojske Srbije i tom prilikom ogromna količina eksplozivnih sredstava rasuta je po celoj okolini.
Glamočlija navodi da je Centar za razminiranje sa Ministarstvom građevinarstva angažovan i na čišćenju dela Dunava kod luke Prahovo, gde se još nalazi potopljena nemačka flota iz Drugog svetskog rata sa opasnim eksplozivnim tovarom.
– Projektom je predviđeno vađenje, odnosno uklanjanje 21 plovila. Cilj projekta nije vađenje svih tih brodova, već oslobađanje plovnog puta na tom delu Dunava. Znači, neki brodovi će se vaditi, a neki samo sklanjati sa plovnog puta kako bi brodovi bezbedno plovili, rekao je Glamočlija.
On je istakao da su do sada izvađeni jedan brod i jedan čamac puni oružja i eksploziva iz Drugog svetskog rata.
– Nastavljamo oprezno da vadimo brod po brod. Predviđeno je da projekat traje pet godina i nadamo se da ćemo omogućiti bezbednu plovidbu svim plovilima, rekao je Glamočlija.ž
