Dodela medalje „Milovan Gušić“ kragujevačkom privredniku ističe njegov izuzetan doprinos zajednici, ali nas i podseća da mnoga dobra predratnih dobrotvora danas nisu iskorišćena za javni interes, već se nalaze u privatnim rukama. Ono što je nekada služilo obrazovanju, kulturi i životu građana, danas često više koristi retkima nego zajednici.
Kragujevac je grad bogate tradicije dobrotvorstva. Milovan Gušić je svoja dobra zaveštao lokalnoj zajednici da služe javnoj koristi, uključujući škole, hotele i kulturne objekte.
Nažalost, većina ovih zadužbina nije korišćena u skladu sa prvobitnom namerom. Zgrade su menjale vlasnike, preuređivane ili prodavane, dok je prava vrednost Gušićevih dela uglavnom zaboravljena.
Najpoznatije zadužbine uključuju OŠ „Radoje Domanović“, bivšu Žensku školu u Glavnoj ulici i hotel „Zelengora“. Danas je u javnoj upotrebi samo škola, bivša Ženska škola se koristi u drugu svrhu, a hotel je privatizovan.
Slično je i sa drugim predratnim objektima i lokalima: hoteli, kafane i poslovni prostori su oduzeti i rasprodati, dok se obeštećenja po zakonima iz 2011. svode na simboličnih 500.000 evra, iako njihova stvarna vrednost i decenijski razvijani poslovi vrede mnogo više.
Dodela medalje „Milovan Gušić“ predstavlja zasluženu potvrdu za izuzetan doprinos dobitnika i njegovu posvećenost dobrobiti zajednice. Ali, priznanja poput ovog nas podsećaju da posao koji su započeli mnogi zadužbinari još nije završen i da mnoga nasleđa danas nisu iskorišćena za dobrobit grada.
Priča o Gušiću i njegovim zadužbinama nije samo istorija. Ona je ogledalo današnjeg odnosa prema nasleđu, praksi restitucije i vrednostima koje društvo danas gaji: dok se deli priznanje, prava suština zadužbina polako nestaje. Zato je važno da nasleđe zadužbinara ne ostane samo sećanje, već da se aktivno koristi u interesu zajednice.
