Sezona letnjih odmora je u punom jeku, ali pojedini zaposleni mogu da se suoče sa neprijatnim iznenađenjem ukoliko poslodavac odluči da promeni već odobren termin godišnjeg odmora. Iako takva mogućnost postoji, Zakon o radu jasno propisuje kada je ona dozvoljena i pod kojim uslovima.
Takve situacije mogu nastati ukoliko dođe do nepredviđenih okolnosti u poslovanju, poput zastoja u proizvodnji, većeg broja zaposlenih na bolovanju ili pojave hitnih poslova koje nije moguće odložiti. Cilj je da se obezbedi nesmetano funkcionisanje kompanije.
Kako prenosi Biznis.rs, pravnik advokatske kancelarije PC Law Vukašin Vuković upozorava da često pomeranje godišnjih odmora bez ozbiljnog i opravdanog razloga može ukazivati na lošu organizaciju rada, a ne na stvarne potrebe procesa rada. U slučaju sudskog spora, poslodavac bi morao da dokaže da je svaka izmena termina bila objektivno neophodna.
Državni praznici i bolovanje ne “troše” godišnji odmor
Zakon predviđa i zaštitu zaposlenih u situacijama kada se tokom odmora poklope državni praznici ili nastupi privremena sprečenost za rad.
Ako državni praznik pada u periodu godišnjeg odmora, taj dan se ne računa kao dan odmora. Na primer, ukoliko zaposleni koristi godišnji odmor od ponedeljka do petka, a sreda je neradni državni praznik, taj dan se ne odbija od ukupnog broja dana godišnjeg odmora.
Isto pravilo važi i u slučaju bolovanja. Ako se zaposleni razboli tokom korišćenja godišnjeg odmora i lekar mu otvori bolovanje, dani provedeni na bolovanju ne računaju se kao godišnji odmor. Nakon završetka bolovanja zaposleni zadržava pravo da iskoristi preostale dane odmora.
Na isti način tretiraju se i druga opravdana odsustva, poput plaćenog odsustva, zbog čega je važno razlikovati osnov odsustva sa rada.
Minimalno 20 dana, ali poslodavac može da odobri i više
Zakon o radu zaposlenima garantuje najmanje 20 radnih dana godišnjeg odmora u toku kalendarske godine i taj minimum nijedan poslodavac ne može da umanji.
Sa druge strane, zakon ne propisuje maksimalan broj dana odmora. Poslodavac svojim opštim aktima ili kolektivnim ugovorom može predvideti duži godišnji odmor, kao i dodatne dane na osnovu radnog staža, složenosti poslova, uslova rada ili drugih kriterijuma koje propiše.
Pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora zaposleni stiče već nakon mesec dana rada u tekućoj kalendarskoj godini, dok se puno pravo ostvaruje u skladu sa odredbama Zakona o radu.
Da li plata može da se menja dok ste na odmoru?
Česta dilema zaposlenih odnosi se i na zaradu tokom korišćenja godišnjeg odmora.
Prema objašnjenju pravnika, poslodavac može da poveća ili smanji zaradu zaposlenog i dok koristi godišnji odmor, ali ne zbog samog odsustva sa posla. Promena zarade mora da bude zasnovana na zakonom propisanim osnovima koji bi važili bez obzira na to da li zaposleni radi ili koristi godišnji odmor.
To znači da činjenica da je zaposleni na odmoru ne može biti razlog za umanjenje ili povećanje plate, već isključivo okolnosti koje bi se primenjivale na sve zaposlene u skladu sa zakonom i internim aktima poslodavca.
